Сайт тест ҳолатида ишламоқда!
01 Октябр, 2024   |   28 Рабиъул аввал, 1446

Тошкент шаҳри
Бомдод
05:02
Қуёш
06:20
Пешин
12:18
Аср
16:19
Шом
18:08
Хуфтон
19:20
Bismillah
01 Октябр, 2024, 28 Рабиъул аввал, 1446
Мақолалар

Rasulullohning ﷺ go'zal xulqlari

20.09.2024   2810   3 min.
Rasulullohning ﷺ go'zal xulqlari

Бисмиллаҳир Роҳманир Роҳийм

Alloh taolo Qur’oni Karimda Rasululloh sollallohu alayhi vasallam haqida: “Biz seni faqat olamlarga rahmat qilib yubordik” (Anbiyo surasi, 107-oyat) — deb marhamat qiladi. Bu oyat u zotning insoniyat, jonzotlar va butun mavjudot uchun in’om va rahmat ekanliklarini ifodalaydi. Rasululloh sollallohu alayhi vasallamning barcha insonlarga rahmat ekanliklari nafaqat ularning keltirgan shariati, balki o‘zlarining go‘zal axloqi mehribonliklari muruvvatlari orqali ham namoyon bo‘ladi.

Rasululloh sollallohu alayhi vasallamning xulqlari — insonlarga va barcha mavjudotlarga yaxshi munosabat ko‘rsatish, rahm-shafqatli bo‘lish, kibr va g‘ururdan yiroq bo‘lib, halimlik va kechirimlilikni targ‘ib qilishda o‘z aksini topgan. U zotning hayotlari siyratlari insonlarga namuna bo‘lib, har bir musulmon u zotning go‘zal xulqlari bilan xulqlanib, dunyo va oxiratda saodatga erishishi mumkin.

Rasululloh sollallohu alayhi vasallamning xulqlari va ularga ergashishning ahamiyati.

Rasululloh sollallohu alayhi vasallam dunyoga nafaqat shariat qonunlarini olib kelgan, balki insonlarga axloqiy komillikni go‘zal xulqlarni ham o‘rgatganlar U zotning

 Mehribonlik. Rasululloh sollallohu alayhi vasallam faqat musulmonlarga emas, balki barcha insonlarga hatto dushmanlarga ham mehribon bo‘lganlar. Ularga yaxshilik qilish va sabr bilan muomala qilish, ularning qalblarini o‘ziga qaratishga undalgan.

 Kechirimlilik. Rasululloh sollallohu alayhi vasallam ko‘pincha o‘zlariga nisbatan qilingan yomonliklarga sabr qilib kechirib yuborganlar. Makka fath qilinganda u zot dushmanlarini ham afv qilganlar.

 Halimlik va kamtarlik. Har qancha oliy darajada bo‘lishlariga qaramay Rasululloh sollallohu alayhi vasallam hech qachon kibrlanmaganlar. Hamisha oddiy va halol hayot kechirganlar, kambag‘allarga, yo‘qsillarga yordam berishga intilganlar.

 Adolat va to‘g‘rilik. U zot adolatni hech qachon chetlab o‘tmaganlar hatto o‘zlariga yoki yaqinlariga nisbatan ham adolatni ustuvor qo‘yganlar.

Oxirat saodatiga erishish garovi.

Rasululloh sollallohu alayhi vasallamga ergashish dunyoda ham, oxiratda ham saodatga erishishning asosiy yo‘lidir. Inson o‘z xulqi va odob-axloqi bilan nafaqat o‘zining, balki jamiyatning ham farovonligiga hissa qo‘shadi. Rasululloh sollallohu alayhi vasallamning hayotlari insonlarga haqiqiy ma’naviy va axloqiy yo‘lni ko‘rsatadi.

Alloh taolo Qur’onda “Albatta sizlarga Allohning Rasulida go‘zal bir namuna bor” (Ahzob surasi, 21-oyat) — deb u zotning barcha ishlarida va xulqlarida go‘zal namuna borligini ta’kidlaydi.

Shunday ekan Rasululloh sollallohu alayhi vasallamning xulqlari bilan xulqlanish — dunyo va oxiratdagi muvaffaqiyat va saodatning garovidir. Ular kabi rahmdil, adolatli, kechirimli va halim bo‘lish har bir musulmonning burchidir. Bu xulqlar bilan yashagan kishi nafaqat o‘z hayotini yaxshilaydi, balki jamiyatdagi adolat, hamjihatlik va tinchlikka ham hissa qo‘shadi.

Imron Bekov
Mir Arab oliy madrasasi talabasi

Бошқа мақолалар

Бу хонада гуноҳ қилма, бу ерда Қуръонни 12 минг марта ўқиганман

27.09.2024   2712   3 min.
Бу хонада гуноҳ қилма, бу ерда Қуръонни 12 минг марта ўқиганман

Бисмиллаҳир Роҳманир Роҳийм

Абу Бакр ибн Айёш роҳимаҳуллоҳ табаъа тобеъинлардан бўлиб, машҳур етти қироатнинг ровийларидан бири эди. У зот Шуъба исми билан машҳур эди. «Осимнинг Шуъбадан ривояти» дейилган қироат соҳиби шу кишининг исми билан юритилади. Буюк имом Аҳмад ибн Ҳанбал Ана шу муборак зотни «Қуръон ва яхшилик соҳиби эди», деб таърифлаганлар.

Шуъба роҳматуллоҳи алайҳ ҳижрий 95 йилда туғилиб, 193 йили Куфа шаҳрида, 96 ёшида вафот этган.

У зот вафотидан олдин ўғлига уйидаги ҳужралардан бирини кўрсатиб, «Ўғлим, мана шу ҳужрада гуноҳ қилишдан сақланингла, чунки мен бу хонада Қуръонни ўн икки минг марта ўқиб тугатганман», деган эканлар... Субҳаналлоҳ!

Ўлим тўшагида ётганларида ёнларида ўтирган қизлари йиғласа, «Нега йиғлайсан, қизим? Мендан хавотирланяпсанми? Мен мана шу хонада Қуръонни ўн икки минг марта хатм қилганман…» деганлар.

Умрини Қуръонга бағишлаган бу улуғ зот бу хизматларини Аллоҳ таоло қабул қилишидан, улар сабабли гуноҳларини кечиб юборишидан умидвор бўлганлар.

Бир аёл мана шу ўринга мос воқеани айтиб берган эди:

«Турмуш қурган илк кунларимизданг бошлаб, эрим билан ҳар куни икки саҳифа Қуръон ўқишга келишиб олдик. Алоҳида вақт ажратиб, бирга Қуръон ўқиб ўтирамиз. Аввал у киши менга бир саҳифани ўқиб берадилар, кейин мен у кишига иккинчи саҳифани ўқиб бераман. Мабодо сафарда бўлиб қолсалар, икки саҳифани иккимиз ҳам ўзимиз ўқир эдик, шунда ўша икки саҳифа икки марта ўқилар эди.

Аллоҳ таоло бизни шу вазифани доимий бажаришга мушарраф айлади. Ҳар сафар Қуръонни ўқиб тугатганимизда охирги саҳифасига бир белги қўямиз. Бу йил тўйимизга ўттиз йил бўлибди. Охирги саҳифадаги белгилар эса 127 та бўлибди. Демак, шу ўтган йиллар давомида Қуръонни 127 марта хатм қилибмиз. Қуръон ўқишда давом этганимиз сари, ҳаётимизга осойишталик, бахт ва нур кириб келаверди, энг асосийси – турмуш ўртоғим билан ўртамиздаги муҳаббат кучайиб бораверди. Аллоҳ у кишини паноҳида асрасин!»

Энди мана шу саволга жавоб беринг:

Ҳаётингиздан ўрин олган оддий, лекин доимий, айни вақтда дунёга ҳам, охиратингизга ҳам (ибодатга, ижтимоий ҳаётга, илм-фанга ёки соғлом турмуш тарзига алоқадор) манфаатли бирор вазифангиз борми?

Ўзингиз учун кунлик одатий вазифа кашф этсангиз, лаънати шайтон ҳар хил йўллар билан сизни вазифангиздан чалғитишга ҳаракат қилади. Лекин сиз бунга йўл қўйманг! Ҳушёр бўлинг, у сизни тўхтатиш учун турли важларни ўйлаб топади. Қилиб юрган вазифангиздан сизни оғдириш учун бирор кишидан ҳам фойдаланиши мумкин (одатда яқин инсонларингиздан бирини танлайди. Масалан, энг яқин дугонангизни…) Огоҳ бўлинг! Инсон ва жин-шайтонлар сизни йўлдан оздиришига асло йўл қўйманг!

Абдуллоҳ Абдулмуътий, Ҳуда Саъид Баҳлулнинг

“Қулоғим сенда қизим” китобидан Ғиёсиддин Ҳабибуллоҳ таржимаси.