Сайт тест ҳолатида ишламоқда!
18 Июн, 2025   |   22 Зулҳижжа, 1446

Тошкент шаҳри
Бомдод
03:04
Қуёш
04:49
Пешин
12:29
Аср
17:40
Шом
20:02
Хуфтон
21:41
Bismillah
18 Июн, 2025, 22 Зулҳижжа, 1446

Do‘stlik va og‘izbirchilikni mustahkamlovchi shodiyona

13.11.2024   4600   5 min.
Do‘stlik va og‘izbirchilikni mustahkamlovchi shodiyona

Bag‘rikenglik haftaligi

Oʻzbekiston – bagʻrikeng mamlakat. Unda turli millat va elat vakillari asrlar davomida ahil-inoq yashab kelgan. Qiyin kunlarda bir-biriga yordam berib, quvonchli damlarda shodligiga sherik boʻlgan. Bagʻrikenglik xalqimiz uchun shunchaki umuminsoniy xislat boʻlibgina qolmay, davlat darajasida eʼtibor qaratiladigan qadriyat hamdir.


BMT Bosh Assambleyasi qaroriga koʻra, 1997-yildan buyon har yili butun dunyoda 16-noyabr Xalqaro bagʻrikenglik kuni sifatida nishonlanadi. Bu sanani yurtimizda ham nishonlash yaxshi anʼanaga aylangan. 2019-yildan buyon ushbu sanaga bagʻishlab tadbirlar tashkil etiladi. 


Bugun Oʻzbekiston jahon mamlakatlari uchun bagʻrikenglik namunasini oʻzida mujassam etgan davlat sifatida namoyon boʻlmoqda. Davlatimizning bu boradagi koʻp asrlik tajribasi, millatimizga xos bagʻrikenglik Markaziy Osiyo va boshqa rivojlangan mamlakatlar uchun andaza boʻlib xizmat qiladi, desak mubolagʻa emas. 


Millatlararo munosabatlar va xorijiy mamlakatlar bilan doʻstlik aloqalari qoʻmi tasi hamda Din ishlari boʻyicha qoʻmita qator tashkilotlar bilan hamkorlikda Xalqaro bagʻrikenglik kuniga bagʻishlab mamlakatimizda “Bagʻrikenglik haftaligi”ni oʻtkazmoqda. Haftalik doirasida davra suhbatlari, konferensiyalar, fotokoʻrgazma va boshqa madaniy-maʼrifiy, ilmiy-amaliy tadbirlar tashkil etilishi belgilangan. 


Haftalikni oʻtkazishdan asosiy maqsad fuqarolik burchi, masʼuliyatini anglash, vatanparvarlik, shaʼn va qadr-qimmat, shuningdek, bagʻrikenglikka asoslangan millatlararo muomala madaniyatini mustahkamlash orqali aholi, jumladan, bolalar va yoshlarning jamiyat rivojidagi ishtirokini faollashtirish, millatlararo totuvlik va konfessiyalararo bagʻrikenglik hissini yanada kuchaytirishga hissa qoʻshishdir. 


Haftalikning ilk tadbiri Oʻzbekiston Milliy teleradiokompaniyasi Media marka zida mamlakatimizda millatlararo totuvlik va diniy bagʻrikenglikni taʼminlash, xorijiy davlatlar bilan doʻstlik aloqalarini rivojlantirish borasidagi ishlar yuzasidan “Oʻzbekiston — bagʻrikeng diyor” mavzusida Xalqaro press-klubning navbatdagi sessiyasi bilan boshlandi.


Press-klub sessiyasida qator tashkilotlar, milliy madaniy markazlar rahbarlari va konfessiya vakillari ishtirok etdi. Spikerlar mamlakatimizdagi millatlararo totuvlik va diniy bagʻrikenglik siyosatiga yuqori baho berib, “Bagʻrikenglik haftaligi” doirasida boʻlib oʻtadigan tadbirlar xalqlarimiz orasidagi doʻstlik rishtalari, millatlararo totuvlik va diniy bagʻrikenglik munosabatlarini yanada mustahkamlashga xizmat qilishini taʼkidladi. 


Xalqaro press-klub sessiyasidan soʻng “Yangi Oʻzbekiston” bogʻida turli millat va diniy konfessiya vakillari ishtirokida Mustaqillik monumentiga gulchambar qoʻyish tadbiri boʻlib oʻtdi.


Haftalik dasturiga koʻra, yurtimizning barcha hududida turli tadbirlar oʻtkazili shi belgilangan. Davlat umumtaʼlim mak tablarida “Milliy anʼana va udumlar” koʻrgazmalari, “Bagʻrikenglik – mening nazdimda” mavzusida insholar tanlovi, “Mening bagʻrikeng dunyom” mavzusida rasmlar tanlovi hamda bagʻrikenglikni targʻib qiluvchi sheʼrxonlik kechalari oʻtkaziladi. 


Davlat oliy taʼlim muassasalarida “Biz – bir mamlakatda yashayotgan yagona xalqmiz”, “Diniy maʼrifat va millatlararo bagʻrikenglik – jamiyat barqarorligi sharti”, “Millatlararo totuvlik va bagʻrikenglik – umrboqiy qadriyatlar” mavzularida davra suhbatlari, “Oʻzbekiston – umumiy uyimiz” mavzusida ilmiy-amaliy va maʼrifiy tadbirlar oʻtkazish koʻzda tutilgan. 


Qoraqalpogʻiston Respublikasi, viloyatlar va Toshkent shahri hamda tuman (shahar)lardagi xiyobon va sayilgohlarda “Oʻzbekiston – bagʻrikeng diyor” shiori ostida madaniy tadbirlar, qardosh xalqlar yozuvchi, shoir va rassomlarining badiiy asarlari koʻrgazmalari boʻlib oʻtadi. 


Oʻzbekiston Milliy teleradiokompaniyasi hamda nodavlat telekanallar orqali oʻzbek xalqining bagʻrikengligi, mehmondoʻst va tinchliksevarligi hamda buyuk ajdodlar merosiga bagʻishlangan badiiy va hujjatli filmlar namoyishi koʻzda tutilgan.


Guldana Avezdurdiyeva, 

Respublika turkman madaniyat markazi raisi:

– Bagʻrikenglik Oʻzbekistondagi turli millatlar hamjihatligi, birdamligi ifodasidir. Tarixga nazar solsak, oʻzbek xalqining bagʻrikengligi oʻziga xos qadriyatga aylanib ulgurgan. Albatta, bu qadriyatning munosib davom ettirilishi, kelajak avlodga oʻz holicha yetkazilishi bugunning talabi. Haftalikning yuqori saviyada oʻtkazilayotgani, hech shubhasiz, millatlarimiz orasidagi totuvlikni yanada rivojlantiradi, mehr oqibatni yanada mustahkamlaydi. 

Fursatdan foydalanib, Respublika turkman madaniyat markazi hamda Oʻzbekistonda istiqomat qilayotgan turkman millati vakillari nomidan barcha vatandoshlarni bayram bilan samimiy muborakbod etaman. Doʻstligimiz, hamjihatligimiz hamisha barhayot boʻlsin!


Yeji Matsulevich, 

Oʻzbekistondagi Rim-katolik cherkovi yepiskopi: 

– Ilgari Xalqaro bagʻrikenglik kuni faqat bir kun nishonlangan boʻlsa, hozir butun haftalik doirasida bayram qilinmoqda. Bu ham Oʻzbekistonning qanchalik bagʻrikeng mamlakat ekanini ifoda etadi. Qolaversa, butun millat, elat hamda turli din vakillari ahil va totuv yashayotganini koʻrsatadi. Mazkur bayram bilan butun Oʻzbekiston ahlini muborakbod etaman.

Jonibek ALIJONOV, 

“Yangi Oʻzbekiston” muxbiri

Manba: “Yangi Oʻzbekiston” gazetasi 2024-yil 13-noyabr, 230-son

Бошқа мақолалар
Мақолалар

Фатво беришга ким ҳақли

13.06.2025   5700   6 min.
Фатво беришга ким ҳақли

Ҳозирги кунда ислом жамиятида, дунё мусулмонлари, айниқса юртимиз мусулмонлари орасида фатво бериш, фатво чиқариш, фатво сўраш каби атамалар кўп ишлатилмоқда.

Фатво сўзи араб тилида “саволга жавоб бериш” маъносини англатади. Истилоҳда эса, шаръий масала ҳақида савол сўраган одамга далилга асосланган ҳолда жавоб беришдир.

Биринчи фатво берувчи шахс Расулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи васаллам бўлган. У зотдан кейин саҳоба, тобеин ва кейинги давр мужтаҳид уламолар фатво бериш билан шуғулланиб, бугунги кунимизгача давом этиб келмоқда. Шариатда мусулмонлар ҳаётида пайдо бўладиган саволлар бўйича фатво берилиши бу фарзи кифоя амал ҳисобланади.

Қуръон ва ҳадисдан ҳукм чиқаришнинг ўзига хос талаблари мавжуд. Қуръон ва ҳадисга асосланган ҳолда мусулмонларнинг манфаатларидан келиб чиқиб, инсон камолоти, жамият фаровонлиги ҳамда унинг ижтимоий тараққиётини кўзлаб ҳукм чиқариш алоҳида билим ва малака талаб этади. Мўътабар манбаларда қайд этилишича, араб тили, Қуръон ва ҳадис илмлари, фиқҳ ва ислом тарихини жуда чуқур ва мукаммал биладиган ва яна бошқа зарур сифатларга эга бўлган шахсларгина фатво бериш ҳуқуқига эга.

Шундай бўлса-да, бирор-бир масалада ҳукм чиқариш зарур бўлиб қолса, аввало, мазҳаблар таълимотига таянилади, агар уларнинг бирортасида масаланинг ечими топилмаса, мусулмонларга осонлик ва қулай шароит яратиш нуқтаи назаридан муфтийлар томонидангина фатволар чиқарилиши мумкин.

Фатво бериш масъулияти. Исломда фатвонинг ўрни ва таъсири муҳим бўлиши билан бирга ўта масъулиятли вазифа ҳам ҳисобланади. Чунки фатвода Аллоҳнинг ҳукмларини баён қилиш мақсад қилиниб, унда ҳалол-ҳаром, савоб-гуноҳ, жаннат-дўзах орасидаги амаллар кўрсатиб берилади. Имом Шотибий раҳматуллоҳи алайҳ фатво бериш масъулияти ҳақида тўхталиб қуйидагиларни таъкидлайди: “Муфтий – ҳукмларни етказишда Расулуллоҳ саллалллоҳу алайҳи васалламга ўринбосар ва У зотнинг меросхўри ҳисобланади. Шу боис у Расулуллоҳ соллалллоҳу алайҳи васаллам номларидан гапиради”.

Ҳақиқатан, Абдуллоҳ ибн Жаъфардан ривоят қилинган ҳадиси шарифда Расулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи васаллам бу борада огоҳ ва эътиборли бўлишга чақириб: “Фатвога журъатли бўлганларингиз дўзахга журъатли бўлганингиздир”, – деганлар. Яъни воқеъликни тўлиқ ўрганмай, етарли билим ва тажриба орттирмай туриб, қўрқмасдан журъат билан фатво беришдан қайтарганлар.

Буни чуқур англаб етган мусулмонларнинг дастлабки авлодлари ўзларидан илмли шахс бўлган жойда сукут сақлашган.

Имом Молик раҳматуллоҳи алайҳдан гоҳо элликта масала сўралганда биттасига ҳам жавоб бермаган пайтлари бўлган экан. Бунинг сабаби сўралганда, у зот: “Жавоб берувчи ўзини аввал дўзахга солиб кўрсин, халос бўлишига кўзи етса, жавоб берсин”, – деган эканлар.

Абу Алий аз-Зарирдан ривоят қилинади: “Мен Аҳмад ибн Ҳанбалга: “Кишига фатво бериши учун қанча ҳадис етарли, юз минг ҳадис етадими?” – дедим. У: “Йўқ”, – деди. Мен: “Икки юз мингчи?” – дедим. У: “Йўқ”, – деди. Мен: “Уч юз мингчи?”, – дедим. У: “Йўқ”, – деди. Мен: “Тўрт юз мингчи?” – дедим. У яна: “Йўқ”, деди. Шунда мен: “Беш юз минг бўлсачи?”, – деган эдим, у: “Умид қиламан”, – деб айтди”.

Юқорида келтириб ўтилган далиллардан келиб чиқиб шуни таъкидлаш лозимки, фатво бериш ўта масъулиятли бўлганлиги жиҳатидан унга ҳамма ҳам журъат қилавермайди. Бунинг ортида жамият ва унда яшовчи шахслар учун ғоят хатарли зарарлар келиб чиқиш мумкин. Шайх Рамазон Бутий айтади: “Ҳукм чиқариш илми тиббиёт илми кабидир. Мабодо бировнинг фарзанди оғир касалга чалиниб қолса, у тегишли ташхис қўйиш ва фарзандини даволаш учун тиббиётга оид китобларни титадими ёки малакали шифокорнинг олдига борадими? Тўғрисини айтганда, унинг эси жойида бўлса, кейинги йўлни танлайди. Динда ҳам худди шундай. Аслида бу тиббиётдан ҳам муҳимроқ, шунингдек қамрови жиҳатидан хавфлироқдир”.

Ҳеч кимга сир эмаски, ҳозирги кунда баъзилар ўзича оят ва ҳадислардан ҳукм чиқариб, нотўғри фатволар бериб, ўзини ва ўзгаларни адаштирмоқда.

Баъзи бир эътироф этилмаган шахслар ёки маълум мақсадларга йўналтирилган тузилмалар томонидан қўштирноқ ичидаги “фатволар” инсонларни ислом маърифатидан узоқлаштиришга сабаб бўлмоқда. Айниқса, уларнинг “жиҳод”, “байъат”, “такфир”, “бемазҳаблик”, “ҳижрат” каби масалалардаги асоссиз “фатволари” ноҳақ қон тўкилишига олиб бормоқда ва инсонларнинг кафолатланган ҳуқуқларига раҳна солинишига сабаб бўлмоқда. Имом Молик раҳматуллоҳи алайҳнинг устозлари бўлган Робиа ибн Абдураҳмонни йиғлаган ҳолда кўриб, ундан бунинг сабабини сўрашганда, у зот кишилар диний-ҳуқуқий саволларни билими бўлмаган шахслардан сўрашаётганини кўрганлиги, бу ҳолат исломда катта хатар пайдо бўлганлигидан дарак беришини таъкидлаган эканлар.

Демак, чуқур илм, тажриба ва холислик каби фазилат бўлмай туриб, фатво беришнинг оқибати хайрли эмас. Шундай экан, баъзи доира ёки гуруҳлар томонидан исломда улкан масала сифатида қаралган ҳукмларга эътиборсиз ва масъулиятсизлик билан фатво беришлари ўзлари ва ўзгаларни ҳам адаштиришдир. Қандай қилиб шахсларни ва бутун бошли жамиятларни кофирга чиқариб, жамоат олдида уларга эргашишни ҳаром демоқдалар?!

Хулоса қилиб айтганда, фатвонинг мусулмонлар ҳаётида ўрни муҳимлигини ҳисобга олган ҳолда илм ва салоҳиятсиз фатво бериш ёки учраган кишидан фатво сўраш ва унга эргашиб кетавериш адашувга олиб боради. Бу каби салбий оқибатларни келтириб чиқарувчи ихтилофларнинг олдини олиш биринчи навбатда ислом марказлари ва уламоларнинг муҳим вазифаларидан ҳисобланади.

Аллоҳ таоло барчамизни турли ихтилоф ва фитналардан асраб, барчамизни мамлакатимизда минг йиллардан бери амал қилиб келинаётган ҳанафий мазҳабимизга мувофиқ ибодатларини адо этиб, завқли ҳаёт кечириш бахтига насиб этсин!


Манба: "Аҳли сунна" телеграм канали

МАҚОЛА