Islom banklari nafaqat musulmon davlatlarida, balki butun dunyoda iqtisodiy tizimda muhim rol o’ynamoqda. Ular foizsiz tizim asosida ishlaydi va iqtisodiy barqarorlikni ta’minlashga, shuningdek, rivojlanishga hissa qo’shishda muhim ahamiyatga ega. 2024-yilda dunyo bo’ylab islom banklarining umumiy aktivlari 5,1 trillion dollarga yetdi. Bu aktivlarning 60% i O’rta Sharq va Janubiy Osiyoda joylashgan davlatlarga tegishli. Aynan shu hududlarda islom banklarining iqtisodiy o’sishga qo’shgan hissasi 4,2% ga oshdi [1].
Islom banklarining asosiy tamoyillari
Islom banklarining faoliyati, asosan, shariat qonunlariga asoslanadi. Ularning asosiy maqsadi foizsiz moliyalashtirish usullarini tatbiq etishdir. Shariatga muvofiq banklar quyidagi tamoyillar asosida ishlaydi:
Islom banklarining moliya bozoridagi o’rni
Islom banklari, foizsiz tizim orqali iqtisodiy o’sishni rag’batlantiradi. Ular nafaqat musulmon davlatlarida, balki ko’plab g’arbdagi davlatlarda ham o’z o’rnini topmoqda. Ayniqsa, O’rta Sharq, Janubiy Osiyo va Janubiy Sharqiy Osiyoda islom banklari tez rivojlanmoqda. Islom banklarining iqtisodiyotga ta’siri quyidagicha ko’rinadi:
Islom banklarining rivojlanish istiqbollari
Islom banklarining so‘nggi yillarda jadal rivojlanib, global moliya tizimining ajralmas qismiga aylanmoqda. Ularning o‘sishiga raqamli texnologiyalar, shariatga mos investitsiyalar va xalqaro talab kuchayishi sabab bo‘lmoqda. Ayniqsa, fintech (moliyaviy texnologiyalar), blokcheyn va mobil bank xizmatlari islom moliyasini yanada rivojlantirish uchun yangi imkoniyatlar yaratmoqda.
Biroq, islom banklari oldida hal etilishi lozim bo‘lgan muhim vazifalar ham bor. Huquqiy tartibga solish masalasi turli mamlakatlarda islom moliyaviy xizmatlarning samarali faoliyat yuritishiga ta’sir ko‘rsatmoqda. Bundan tashqari, an’anaviy bank tizimi bilan raqobat va innovatsiyalarni joriy etish islom banklari uchun muhim sinovlardan biri bo‘lib qolmoqda. Shunga qaramay, islom banklari barqaror, halol va adolatli moliyaviy tizimga asoslanganligi sababli kelajakda yanada keng tarqalishi kutilmoqda.
Islom banklarining rivojlanishi faqat musulmon mamlakatlari bilan cheklanib qolmay, G‘arb davlatlarida ham katta qiziqish uyg‘otmoqda. Shuning uchun kelajakda ularning global miqyosda barqaror moliya tizimining muhim qismiga aylanishi ehtimoli yuqori.
Xulosa qilib aytganda, islom banklarining moliya bozoridagi ahamiyati kundan-kunga ortib bormoqda. Ularning ishlash tamoyillari va innovatsion yondashuvlari moliya tizimining barqarorligini ta’minlashda muhim rol o’ynaydi. Islom banklari nafaqat musulmon davlatlarida, balki butun dunyo bo’ylab iqtisodiy o’sishni rag’batlantirishga xizmat qilmoqda. Shu bois, islom banklarining rivojlanishi va o’rni haqidagi izlanishlar moliya tizimining samaradorligini oshirishda muhim ahamiyatga ega.
Toshkent islom instituti talabasi Bo’riboev Abdulvohid
[1]: “Islamic Banking and Financial Markets Report,” IMF, 2025.
[2]: “Islamic Financial Services Industry Report,” Reuters, 2025.
[3]: “Mudoraba and Musharaka: Financing Models in Islamic Banking,” The World Bank, 2025.
[4]: “The Impact of Socially Responsible Investments in Islamic Banking,” Global Finance Journal, 2025.
[5]: “Economic Stability in Islamic Finance,” Asian Development Bank, 2025.
[*] Sherikchilikning maxsus turi bo’lib, unda bir sherik ikkinchi tomonning tijoratiga sarmoya kiritish maqsadida pul berib sherikchilik qiladi. (Islom iqtisodiyotida fiqhiy doidalar, A.Ravshanov, B.Abdurasulov).
[**] Mushorakada ikki yoki undan ortiq sheriklar o’rtaga sarmoya kiritib, o’zaro kelishuv asosida sherikchilik tijoratini yuritadilar. (Islom iqtisodiyotida fiqhiy doidalar, A.Ravshanov, B.Abdurasulov).
Қуръони каримда “ОНА” сўзи улуғвор ва мўътабар нарсаларни ифодалаш учун қўлланилади. Шунингдек, Аллоҳ таоло уларга ҳеч кимга насиб қилмаган буюк мақомни инъом этган. Бу ҳақда Аллоҳ таоло Луқмон сурасида: “Биз инсонга ота-онаси ҳақида тавсия қилдик: онаси уни заифлик устига заифлик билан кўтарди; уни сутдан ажратиш икки йил ичидадир” деган (14-оят).
Муфассир Ибн Атийя раҳимаҳуллоҳ ушбу оятнинг тафсирида: “Аллоҳ таоло бу оятда онанинг хизматини алоҳида таъкидлаб ўтгани, оналарнинг даражаси юқори эканига ишора қилади”, деган.
Ўз ҳавои нафсларидан бирор сўз айтмаган Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламдан кимга яхшилик қилиш кераклиги сўралганда уч бора “онангга яхшилик қил” деб жавоб берганлар.
Онанинг вазифаси – фарзандни дунёга келтириш, боқиш ва уни тарбиялаб вояга етказиш билан чекланадими ёки уларнинг бунданда бошқа муҳим ҳамда каттароқ масъулиятлари борми?
Бу саволга замонавий илм-фан бизга жавоб беради...
Келинг, саволга жавобни она қорнида ривожланадиган ва она танасининг ажралмас қисми ҳисобланган ҳомиладан бошлайлик. Онанинг жисмоний ҳолати ва унинг овқатланиши ҳомилага таъсир қилганидек, онанинг ҳиссий ҳолати ҳам таъсир қилади.
2013 йилда Гранада (Испания) университети олимлари 5 йил давомида тадқиқот ўтказишди. 17 минг нафар оналар ва 18 минг чақалоқлар қамраб олган тадқиқотда соғлом овқатланиш ва эмизишнинг фарзанд саломатлигига таъсирини кузатдилар.
Унга кўра, ҳомиладорлик вақтида оналарнинг тўғри овқатланиши ва диета қилиши – фарзанднинг соғлом туғилиши ва ривожланиши учун асосий омил бўлиб хизмат қилиши аниқланган. Тадқиқотда онанинг ақлий салоҳиятининг юқори бўлиши фарзандга катта таъсир этиши исботланган.
Шунингдек, онанинг руҳий ҳолати ҳомилага тўғридан-тўғри таъсир қилиши кузатилган. Руҳий тушкунлик, депрессия, қайғу ва ташвиш ички стресс, хусусан, кортизол гормонини келтириб чиқаради.
Она тушкунликка тушганда кортизол фарзанд миясининг ривожланишига салбий таъсир қилади. Натижада бола мия қисмидаги ўзгаришлар сабабли безовтаналади.
Тадқиқотлар шуни кўрсатадики, кортизол гормони қондаги кислород миқдорига, натижада боланинг нафақат туғма нуқсонлар билан ёки эрта туғилиши, ҳатто унинг бутун келажакдаги ҳаётига таъсир қилиши мумкин.
Стрессни бошдан кечирган ҳомиладор аёллардан дунё келган фарзандларда руҳий касалликлар, семириш, қанд касаллиги, саратон ва асаб тизими касалликлари эҳтимоли ҳам уларда юқори бўлган.
Хавотирли ери шуки, бу аломатлар келгуси авлодга ҳам ўтган. Ҳа, унинг асорати нафақат фарзандлари, балки набираларининг ҳаётларига таъсир ўтказган.
Онанинг боласига бўлган ғамхўрлиги ва меҳри фарзанднинг мактабдаги фанларни яхши ўзлаштиришни, айниқса, математика ва чет тиллари каби фанларни пухта ўрганиш қобилиятини ҳамда ўқиш кўникмаларини шакллантиради.
Шунингдек, олимларнинг таъкидлашича, болага ижобий таъсир кўрсатадиган энг муҳим омиллардан бири бу – она-бола ўртасидаги илиқ муносабатлар саналади. Онанинг стресс ҳолати эса, фарзанднинг миясига жиддий таъсир қилади.
Миянинг тубига кириб боришга имкон берувчи сўнгги технологиялар онанинг меҳр-муҳаббати бола миясининг гиппокампус деб аталадиган қисмига таъсир қилиши аниқланган. У хотира ҳужайраларининг янгиланиши, ёдлаб қолиш қобилияти ва стрессга жавоб бериш вазифаларини бажаради.
Бошқа бир тадқиқотга кўра, гиппокампус кўрсаткичи онасидан меҳр кўрганларда меҳр кўрмаган болаларга қараганда юқори экани кузатилган.
Руминияда ёшлигидан стрессда, бепарво муносабатда улғайган болалар устида олиб борилган тадқиқот натижаларида уларнинг мия қисмида қора туйнуклар борлиги аниқланган.
Герҳард Сую ўзининг “Муҳаббат қандай таъсир қилади?” номли китобида “Фарзандга қилинган ҳар қандай муносабат унинг мия фаолиятига таъсир қилади. Агар фарзандга доимий равишда қаттиққўллик, дўқ-пўписа қилинса, у асабий, қўрқоқ, ўз фикрини эркин баён эта олмайдиган бўлиб вояга етади”.
АҚШда 3 мингга яқин шахслар ўртасида ўтказилган сўровномада, она ва бола ўртасида соғлом ҳиссий муносабатлар мавжуд бўлса, уларнинг жисмоний ва руҳий саломатлигига ижобий таъсири 74 йил давом этиши мумкинлигини аниқланган.
Демак, фарзанднинг нафақат соғлом, балки салоҳиятли бўлишида ҳам Оналарнинг ўрни ва масъулияти шунчалик юқори экан.
Даврон НУРМУҲАММАД