Islom banklari nafaqat musulmon davlatlarida, balki butun dunyoda iqtisodiy tizimda muhim rol o’ynamoqda. Ular foizsiz tizim asosida ishlaydi va iqtisodiy barqarorlikni ta’minlashga, shuningdek, rivojlanishga hissa qo’shishda muhim ahamiyatga ega. 2024-yilda dunyo bo’ylab islom banklarining umumiy aktivlari 5,1 trillion dollarga yetdi. Bu aktivlarning 60% i O’rta Sharq va Janubiy Osiyoda joylashgan davlatlarga tegishli. Aynan shu hududlarda islom banklarining iqtisodiy o’sishga qo’shgan hissasi 4,2% ga oshdi [1].
Islom banklarining asosiy tamoyillari
Islom banklarining faoliyati, asosan, shariat qonunlariga asoslanadi. Ularning asosiy maqsadi foizsiz moliyalashtirish usullarini tatbiq etishdir. Shariatga muvofiq banklar quyidagi tamoyillar asosida ishlaydi:
Islom banklarining moliya bozoridagi o’rni
Islom banklari, foizsiz tizim orqali iqtisodiy o’sishni rag’batlantiradi. Ular nafaqat musulmon davlatlarida, balki ko’plab g’arbdagi davlatlarda ham o’z o’rnini topmoqda. Ayniqsa, O’rta Sharq, Janubiy Osiyo va Janubiy Sharqiy Osiyoda islom banklari tez rivojlanmoqda. Islom banklarining iqtisodiyotga ta’siri quyidagicha ko’rinadi:
Islom banklarining rivojlanish istiqbollari
Islom banklarining so‘nggi yillarda jadal rivojlanib, global moliya tizimining ajralmas qismiga aylanmoqda. Ularning o‘sishiga raqamli texnologiyalar, shariatga mos investitsiyalar va xalqaro talab kuchayishi sabab bo‘lmoqda. Ayniqsa, fintech (moliyaviy texnologiyalar), blokcheyn va mobil bank xizmatlari islom moliyasini yanada rivojlantirish uchun yangi imkoniyatlar yaratmoqda.
Biroq, islom banklari oldida hal etilishi lozim bo‘lgan muhim vazifalar ham bor. Huquqiy tartibga solish masalasi turli mamlakatlarda islom moliyaviy xizmatlarning samarali faoliyat yuritishiga ta’sir ko‘rsatmoqda. Bundan tashqari, an’anaviy bank tizimi bilan raqobat va innovatsiyalarni joriy etish islom banklari uchun muhim sinovlardan biri bo‘lib qolmoqda. Shunga qaramay, islom banklari barqaror, halol va adolatli moliyaviy tizimga asoslanganligi sababli kelajakda yanada keng tarqalishi kutilmoqda.
Islom banklarining rivojlanishi faqat musulmon mamlakatlari bilan cheklanib qolmay, G‘arb davlatlarida ham katta qiziqish uyg‘otmoqda. Shuning uchun kelajakda ularning global miqyosda barqaror moliya tizimining muhim qismiga aylanishi ehtimoli yuqori.
Xulosa qilib aytganda, islom banklarining moliya bozoridagi ahamiyati kundan-kunga ortib bormoqda. Ularning ishlash tamoyillari va innovatsion yondashuvlari moliya tizimining barqarorligini ta’minlashda muhim rol o’ynaydi. Islom banklari nafaqat musulmon davlatlarida, balki butun dunyo bo’ylab iqtisodiy o’sishni rag’batlantirishga xizmat qilmoqda. Shu bois, islom banklarining rivojlanishi va o’rni haqidagi izlanishlar moliya tizimining samaradorligini oshirishda muhim ahamiyatga ega.
Toshkent islom instituti talabasi Bo’riboev Abdulvohid
[1]: “Islamic Banking and Financial Markets Report,” IMF, 2025.
[2]: “Islamic Financial Services Industry Report,” Reuters, 2025.
[3]: “Mudoraba and Musharaka: Financing Models in Islamic Banking,” The World Bank, 2025.
[4]: “The Impact of Socially Responsible Investments in Islamic Banking,” Global Finance Journal, 2025.
[5]: “Economic Stability in Islamic Finance,” Asian Development Bank, 2025.
[*] Sherikchilikning maxsus turi bo’lib, unda bir sherik ikkinchi tomonning tijoratiga sarmoya kiritish maqsadida pul berib sherikchilik qiladi. (Islom iqtisodiyotida fiqhiy doidalar, A.Ravshanov, B.Abdurasulov).
[**] Mushorakada ikki yoki undan ortiq sheriklar o’rtaga sarmoya kiritib, o’zaro kelishuv asosida sherikchilik tijoratini yuritadilar. (Islom iqtisodiyotida fiqhiy doidalar, A.Ravshanov, B.Abdurasulov).
Ҳалоллик ва ростго‘йлик инсоннинг шахсий фазилатлари бо‘лиш билан бирга, оила мустаҳкамлиги, жамият тараққиёти ва ижтимоий муносабатларнинг барқарорлигини та’минлайдиган муҳим миллий, диний, ма’навий-ахлоқий қадриятлардир.
Ислом динида ҳалоллик ва ростго‘йликка инсон ҳаётининг барча соҳаларини қамраб олувчи муҳим тамойиллар сифатида қаралади. Ҳалол ва ҳаромни фарқлаш, шубҳали ишлардан сақланиш, о‘згаларнинг ҳақ-ҳуқуқини поймол қилмаслик, ростго‘й ва адолатли бо‘лиш инсоннинг нафақат шахсий камолоти, балки жамият олдидаги мас’улиятини ҳам белгилайди.
Қур’они карим оятлари ва Пайг‘амбаримиз Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи васалламнинг ко‘плаб ҳадиси шарифларида инсонларни ҳалоллик ва ростго‘йликка да’ват қилиш, ҳар доим ҳалол бо‘лишга ундаш, алдов ва ёлг‘он гувоҳлик беришдан қайтаришга алоҳида э’тибор қаратилган. Зеро, ҳалоллик ва ростго‘йлик инсоннинг ма’навий камолотини, имони мустаҳкам ва ахлоқи го‘заллигини намоён этувчи энг муҳим фазилатлардир. Ҳаром ва ёлг‘он эса нафақат шахснинг обро‘си ва унга ишончини емиради, балки жамиятда о‘заро ишончсизлик, адоват ва низолар келиб чиқишига ҳам сабаб бо‘лади.
Аллоҳ таоло "Наҳл" сурасининг 105-оятида бундай марҳамат қилган: “Ёлг‘он со‘зларни фақат Аллоҳнинг оятларига имон келтирмайдиганларгина то‘қийдилар. Айнан о‘шаларнинг о‘злари ёлг‘ончилардир”.
Бу о‘ринда ёлг‘оннинг қанчалик ог‘ир ма’навий иллат экани баён қилиниб, унинг Аллоҳнинг оятларига муносабат билан бог‘лиқ жиҳати ко‘рсатиб бериляпти. Оятнинг нозил бо‘лиш сабаби Макка мушрикларининг Пайг‘амбаримиз соллаллоҳу алайҳи васалламга нисбатан турли асоссиз да’воларни илгари сургани, жумладан, у зотни ёлг‘ончиликда айблаганидир. Улар Қур’они каримни го‘ё Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламнинг о‘злари то‘қиб чиқаргани то‘г‘рисида асоссиз да’воларни илгари сурган. Қур’они карим эса бундай иддаоларни очиқ-ойдин рад этган.
Аслида ёлг‘онни фақат имонсиз кишиларгина то‘қийди. Чунки, мо‘мин киши ёлг‘онни катта гуноҳ деб билади. Ёлг‘он сабабли қиёматда азобга қолишдан қо‘рқади. Шунинг учун ҳар қандай вазиятда ростго‘й бо‘лишга интилади. Ҳатто о‘з манфаатига зид бо‘лган ҳолатларда ҳам ҳақиқатни айтишни афзал билади. Зеро, ҳақиқий имон инсонни фақат ибодатларга эмас, балки юксак ахлоқий фазилатларга ҳам ундайди.
Ислом та’лимотида ҳалоллик ва то‘г‘рисо‘злик мақталган, ёлг‘он гапириш ва ҳақиқатни яшириш кескин қораланган. Жумладан, Пайг‘амбаримиз соллаллоҳу алайҳи васаллам бундай деганлар: “Набийсоллаллоҳу алайҳи васаллам:“Ростго‘йликни о‘зингизга лозим тутингиз (ростго‘й бо‘лингиз)! Чунки, ростго‘йлик яхшиликка етаклайди, яхшилик эса жаннатга етаклайди. Киши доим рост гапирса, Аллоҳнинг ҳузурида “сиддиқ” (о‘та ростго‘й) деб ёзиб қо‘йилади. Ёлг‘ондан сақланинг! Чунки, ёлг‘он фожирликка (гуноҳ ва бузуқликка) етаклайди, фожирлик эса до‘захга етаклайди. Киши ёлг‘он гапираверса, Аллоҳнинг ҳузурида “каззоб” (о‘та ёлг‘ончи) деб ёзиб қо‘йилади”, дедилар”. (Имом Бухорий ривояти).
Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам ростго‘йлик ва ёлг‘ончиликнинг инсон ахлоқи, ма’навий ҳаёти ва охиратига қай даражада та’сир қилишини очиқ тарзда баён қилиб беряптилар. Ҳадис мазмунидан англашиладики, инсоннинг жаннатга ёки до‘захга тушишида унинг тили, я’ни ростго‘йлиги ё ёлг‘ончилиги ҳал қилувчи омиллардан экан.
Пайг‘амбаримиз Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи васаллам ҳалол ва ҳаром о‘ртасидаги шубҳали нарсалардан сақланган киши дини ва обро‘йини пок сақлаши борасида бундай марҳамат қилганлар: Но‘’мон ибн Башир розияллоҳу анҳудан ривоят қилинишича,“Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам бундай деганларини эшитдим: “Ҳалол ҳам аниқ, ҳаром ҳам аниқ. Уларнинг о‘ртасида шубҳали нарсалар бор. Ко‘п одамлар буни билмайди. Ким шубҳалардан сақланса, дини ва обро‘йини пок сақлайди...” (Имом Бухорий ривояти).
Бу о‘ринда Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам инсонларни эҳтиёткорлик ва покликка да’ват этмоқдалар. Чунки, ҳалоллик тамойилларига амал қилган инсон ҳаётнинг ҳар бир жабҳасида, жумладан, со‘зида, оилавий муносабатларида, та’лим олишда, меҳнат фаолиятида ва жамиятдаги о‘заро муносабатларида адолат, поклик ва ростго‘йликка интилади. О‘згаларнинг ҳақ-ҳуқуқларини ҳурмат қилади, бировнинг мол-мулки ёки меҳнатининг маҳсулига тажовуз қилмайди, алдов, хиёнат ва манфаатпарастликдан узоқ бо‘лишга ҳаракат қилади. Бундай фазилатлар инсоннинг шахсий обро‘-э’тиборини юксалтириш билан бирга жамият а’золари о‘ртасида о‘заро ишонч ва ҳамкорлик муҳитини мустаҳкамлайди.
Мухтасар қилиб айтганда, ҳалоллик ва ростго‘йлик ижтимоий ҳаётнинг барқарорлигини, инсонлар о‘ртасидаги ишонч ва жамият тараққиётини та’минловчи муҳим ма’навий-ахлоқий асосдир. Ислом та’лимотидаги ҳалоллик, ростго‘йлик, адолат ва омонатдорликка оид ко‘рсатмалар бу қадриятларнинг инсон ва жамият ҳаётидаги о‘рни нақадар муҳим эканини ко‘рсатади. Ҳар бир инсон о‘з ҳаёти ва фаолиятида ҳалоллик, ростго‘йлик, адолат ва виждонлиликни устувор тамойилга айлантирса, жамиятда сог‘лом ма’навий муҳитни шакллантириш имконияти ортади.
Ё‘лдошхон Исаев, Имом Бухорий халқаро илмий-тадқиқот маркази илмий ходими.
О‘збекистон мусулмонлари идораси Матбуот хизмати