frontend\widgets\header\Header: Attempt to read property "fajr" on null
Янгиликлар

Taqiqlangan manba va kontentlar ro'yxati e'lon qilindi

08.04.2026   12880   1 min.
Taqiqlangan manba va kontentlar ro'yxati e'lon qilindi

#taqiqlangan_materiallar
#ogohlik

O‘zbekiston Respublikasi Oliy sudi tomonidan internet jahon tarmog‘idagi diniy ekstremistik, terroristik va aqidaparastlik g‘oyalari bilan yo‘g‘rilgan deb topilgan hamda O‘zbekiston Respublikasi hududiga olib kirish, tayyorlash, saqlash, tarqatish va namoyish etilishi taqiqlangan manba va kontentlar (materiallar) RO'YXATI (https://sud.uz/wp-content/uploads/2026/04/Taqiqlangan%20kanallar.pdf) e'lon qilindi (2026-yil 6-aprel holatiga).


 Izoh: 2025-yil 8-yanvar holatiga nisbatan 2026-yil 6-aprel holatiga ko‘ra jami taqiqlangan resurslar soni 1593 tadan 1837 taga yetgan, taqiqlangan resurslar 244 taga ko‘paygan.

Tahlil shuni ko‘rsatadiki: eng katta o‘sish Instagramda - 121 ta. 


Telegram 65 ta, YouTubeda 23 ta, Meta (Facebook) 21 taga oshgan.


TikTok, Odnoklassniki va veb-saytlarda kamroq o‘sish mavjud, ilk bor Threads platformasida ham aniqlangan (1 ta).

 Bu holat radikal kontentning tarqalish tendensiyasi saqlanib qolayotgani, ayniqsa vizual va qisqa formatli platformalar (Instagram, TikTok) orqali tarqalishi davom etayoyotganini ko‘rsatadi.


 Hurmatli fuqarolar!

Qadrli ota-onalar va yoshlar!

 Aqidaparastlik, ekstremizm va terrorizm tuzog‘iga tushib qolishdan doimo saqlaning. Ular hayotingiz va orzularingizni barbod qilishiga aslo yo‘l qo‘ymang. 

 Sud tomonidan taqiqlangan internet manbalardan yiroq bo‘ling!

Din ishlari boʻyicha qoʻmita 
Axborot xizmati

Ўзбекистон янгиликлари
Бошқа мақолалар

Отамдан қолган сабоқлар: Онамга бирорта марта овозимни кўтарганим йўқ

22.06.2026   3236   2 min.
Отамдан қолган сабоқлар: Онамга бирорта марта овозимни кўтарганим йўқ

Бисмиллаҳир Роҳманир Роҳийм

Ўтган асрнинг саксонинчи йилларида ўсмир эдим. Ўсмирлик шундай даврки, инсон ўзини катта бўлиб қолган, ҳеч ким унга тенг келолмайдигандек ҳис қилади.

Бир куни онам билан орамизда келишмовчилик чиқди. Аниқ нима сабаб бўлганини эслолмайман, лекин бир нарсани яхши эслайман: мен онамга овозимни баландлатган эдим.

Отам ишдан уйга қайтгач, онам унга бўлган воқеани айтиб берди. У мени дарҳол чақирди:

– Гаплашайлик, – деди.

Биз меҳмонхонада ёлғиз қолдик. Отам, Аллоҳ раҳмат қилсин, кўп гапирадиган инсон эмас эди. Аммо у гапирса, сўзлари олтиндек қадрли бўларди.

У аввал менинг гапларимни, вазиятга менинг кўзим билан қараб тинглади. Сўнг бироз сукут сақлаб:

– Ўғлим, эҳтиёт бўл. Онангга овозингни кўтаришингдан бошқа ҳамма нарсани тушуниш мумкин. Аммо бунга йўл қўймайман. Агар ўзингни тарбиялай олмасанг, сени тартиб-интизом ўргатиладиган жойга юбораман. У ерда сенга одоб ва ҳурматни ўргатишади. Тушундингми? – деди.

Шу билан суҳбат тугади.

Шундан сўнг онамга бирорта марта овозимни кўтарганим йўқ.

Отам уришмади, менга бақирмади ҳам. Аммо бир неча сониялик қатъий сўзи билан ҳаётим давомида ўтиб бўлмайдиган чегарани белгилаб қўйди.

Бугун, орадан йиллар ўтиб, ўша лаҳзани эслар эканман, ўсмирлик даврида отанинг қандай катта қалқон эканини тушунаман.


Она – оиладаги меҳр ва ҳурматни сақловчи зот. У жонини хавфга қўйиб фарзандни дунёга келтиради, тунларини бедор ўтказади, чарчоқларини яширади...

Аммо айрим фарзандлар улғайгач бу қийинчиликларнинг барчасини унутиб, онасига бепарво муносабатда бўлади. Ана шундай пайтда отанинг ҳақиқий вазифаси намоён бўлади.

Ҳақиқий ота қўпол бўлиши билан эмас, балки керакли пайтда қатъиятлиги билан оиласини ҳимоя қилади.

Ота – оиланинг умуртқа поғонасидир. Агар у заифлашса, бутун оила зарар кўради.


Бугун англаяпманки, отамнинг ўша куни айтган сўзлари таҳдид эмас, балки онамни ҳимоя қилиш эди. Бу – мени келажакда ҳурматли инсон бўлиб улғайишим учун қилинган ҳимоя эди.

Отам ҳақида қанча шеър ёзмайлик, қанча сўз айтмайлик, унинг қадрини тўлиқ ифодалаб бўлмайди. Шунинг учун отангиз борида унинг қадрига етинг. Унинг кетишини кутманг. Чунки айрилиқдан кейинги кўз ёшлар тирикликдаги меҳрнинг ўрнини боса олмайди.

 

Даврон НУРМУҲАММАД