Inson yaralibdiki yer yuzida tinch-totuv va farovon yashashga urinadi. O’z uyida xotirjam, emin-erkin yashab, umr kechirishni orzu qiladi. Buning uchun barcha imkoniyatlarini safarbar etadi. Ammo yengil hayot kechirishni, osonlik bilan boylik orttirishni istaganlar ham oramizda kam emas. Albatta, bularning asosiy sababi ota-onalar ish-ish deb yuraverib, farzandlarining tarbiyasiga bee’tibor bo’lib qolmoqda. Natijada yoshlar turli internet saytlari orqali to’g’ri, noto’g’ri narsalarni o’rganib, hayotga tatbiq etishga harakat qilmoqda. Farzandlarimiz Alloh taolo tomonidan bizga berilgan eng ulkan ne’matlardan va omonatlardan biri hisoblanadi, uni qadriga yetib, omonat Egasiga kun kelib go’zal holda topshirishimiz va ular haqida hisob berishimiz muqarrar ekanini anglab yetishimiz kerak.
Hadisi sharifda shunday deyiladi. Abu Hurayra roziyallohu anhudan rivoyat qilinadi. Rasululloh sollallohu alayhi va sallam aytdilar: “Odam bolasi vafot etsa, uning barcha amali kesiladi. Magar, uch narsadan yaxshilik, savob borishi bardavom bo’ladi:
Sadaqai joriya (yo’l, ko’prik qurish va shu kabi uzoq yillar insonlarga foydasi tegadigan amal);
U ila manfaat olinadigan ilm (kitoblar yozib qoldirish, shogirdlar chiqarish va shu kabilar);
Haqqiga duo qiluvchi solih farzand qoldirish (inson vafot etib, ortida Alloh taoloni taniydigan farzand qoldirsa, uning duosi va yaxshi amallaridan ota-onaga savob borib turadi).
Agar har bir inson farzandining dinni to’g’ri anglashiga ko’maklashsa, savobli amallar va gunohga olib boruvchi ishlarning orasini farqlashni, barcha qilingan ishlar uchun dunyoning o’zida ham, oxiratda ham javob berishimiz kerak ekanini chuqur anglatsa, albatta, yoshlar biror jinoyat qilishdan avval uning oqibatini o’ylaydi hamda u ishidan qaytadi.
Zero, ertangi kelajagimiz yoshlarimiz qo’lida, ularning tarbiyasi esa bevosita bizning qaratayotgan e’tiborimiz va berayotgan bilimimizga bog’liqdir.
Muhammad Yunus Muhammad Muso o’g’li,
Mir Arab Oliy madrasa xodimi.
Ўзбекистонда ноёб Қуръон яратиш бўйича жаҳон хаттотлар танлови 26 август куни Ўзбекистондаги Ислом цивилизацияси марказида эълон қилинади. Танлов «Ислом цивилизацияси: янги нигоҳ — янги кашфиётлар» халқаро медиафоруми доирасида ўтказилади, хабар бермоқда UzDaily.uz.
«Дунё Қуръони: хаттотлик анъаналаридан — келажак мероси сари» лойиҳасини хаттот ва Ислом цивилизацияси маркази ҳузуридаги Хаттотлик мактаби директори Ҳабибулло Солиҳ тақдим этади. Бу ҳақда тадбир ташкилотчиси хабар берди.
Танлов доирасида турли мамлакатлар ва хаттотлик мактабларининг исломий хаттотликдаги энг яхши анъаналарини бирлаштирган ноёб Қуръон яратиш кўзда тутилган.
Танловнинг тантанали эълони «Асрларни бирлаштирувчи мерос. Ислом цивилизациясининг маънавий мазмунлари» мавзусидаги ялпи сессиянинг якуний қисми бўлади. Сессия 26 август куни соат 09:30 дан 12:00 гача ўтказилади.
Тадбир доирасида оммавий ахборот воситаларининг стереотиплар ва исломофобияни енгишдаги ролига бағишланган халқаро муҳокама ҳам бўлиб ўтади. Унда Ислом ҳамкорлик ташкилоти, Жазоир, Уммон, Покистон, Саудия Арабистони, Ироқ, Мали ва Ўзбекистоннинг давлат тузилмалари ҳамда ОАВ вакиллари иштирок этади.
Форум дастуридан Қуръоний ва қўлёзма меросга бағишланган лойиҳалар ҳам ўрин олган. Улар орасида «114 Қуръон: ислом оламининг 114 хаттотлик дурдонаси», «Катта Лангар Қуръони: ҳақиқат ва ривоятлар» халқаро лойиҳаси ҳамда «Сунъий интеллект — қадимий қўлёзмаларни ўқишнинг рақамли калити» лойиҳаси бор.
Ўзбекистонда хаттотликни ривожлантиришга институционал даражада ҳам эътибор қаратилмоқда. Ислом цивилизацияси маркази ҳузурида Президент Шавкат Мирзиёев ташаббуси билан ташкил этилган Хаттотлик мактаби фаолият юритмоқда. Мактабда сулс, насх, настаълиқ, руқъа, девоний ва куфий каби анъанавий ёзув услубларини ўргатиш режалаштирилган.
Хаттотлик санъати Самарқанд вилоятидаги янги Имом ал-Бухорий мажмуасида ҳам намоён этилган. Мажмуа пештоқлари ва айвонлари деворлари «Саҳиҳ ал-Бухорий»дан олинган ҳадислар битилган ёзувлар билан безатилган. Мажмуа ҳузурида Имом Бухорий халқаро илмий-тадқиқот маркази ва Ҳадис илмий мактаби ҳам фаолият юритади.
Халқаро медиафорумнинг асосий майдони Ўзбекистондаги Ислом цивилизацияси маркази бўлади.
Тадбирда қарийб 50 мамлакатдан медиа ва экспертлар ҳамжамиятининг 300 га яқин вакили иштирок этади. Улар орасида медиакомпаниялар, ахборот агентликлари ва телеканаллар раҳбарлари, журналистлар, продюсерлар, олимлар ҳамда креатив индустрия мутахассислари бор.
Ўзбекистон мусулмонлари идораси матбуот хизмати