Сайт тест ҳолатида ишламоқда!
16 Март, 2025   |   16 Рамазон, 1446

Тошкент шаҳри
Бомдод
05:15
Қуёш
06:33
Пешин
12:37
Аср
16:43
Шом
18:34
Хуфтон
19:47
Bismillah
16 Март, 2025, 16 Рамазон, 1446

Qur’oni karimda fitna so’zi qanday ma’nolarni anglatadi?

27.01.2025   5006   7 min.
Qur’oni karimda fitna so’zi qanday ma’nolarni anglatadi?

Alloh taolo Qur’oni karimda bunday marhamat qiladi:

وجعلنا بعضكم لبعض فتنة أتصبرون

“Biz sizlarning ba’zilaringizni ba’zilaringiz uchun sinov qilib qo’ydik – (qani) sabr qila olurmisiz?”

Mufassirlar ushbu oyatni turli xil uslubda tafsir qilganlar. Masalan, Tafsiyrul Bag’aviyda shunday sharhlangan: فتنة so’zi balo, sinov ma’nosini bildiradi. Boy inson faqir kishi uchun sinov hisoblanadi, chunki kambag’al inson aytadiki, nega men anavi boy singari emasman?! Sog’lom inson kasal inson uchun, sharafli inson martabasi past inson uchun imtihondir.

Ibn Abbos roziyallohu anhu aytadilar: “Alloh taolo bu oyatda sizni bir-biringizga sinov qildim, ulardan eshitadigan gap-so’zlarga sabr qilishingiz va kelishmovchiliklarni ko’rib hidoyatga erishishingiz uchun, imtihon qilaman.  Muqotil rohimahulloh aytadilar: “Bu oyat Makka mushriklaridan Abu Jahl, Valid ibn Uqba, Os ibn Voil va Nazr ibn Horisalar haqida nozil bo’lgan. Chunki ular Abu Zar, Ibn Mas’ud, Ammor, Bilol, Suhayb, Omir ibn Fuhayr roziyallohu anhum va ular tengi insonlarni ko’rishganda: “Biz ham musulmon bo’lsak, anavilar singari bo’lamizmi?”, deyishgan. (ya’ni ular singari xor, kambag’al, muhtoj bo’lib yashaymizmi deyishmoqchi, chunki u kofirlarni aksari zodagon boylardan bo’lishgan. O’zlariga muhtojlik hayotini ravo ko’rishmagan)

Endi Tafsiyrul ibn Kasirga nazar tashlaydigan bo’lsak, unda:

وجعلنا بعضكم لبعض فتنة أتصبرون

Oyatini “Ba’zingizni ba’zingiz bilan biz imtihon qildik, osiy bo’lganlardan kim itoat qilishini (bo’ysunishini) bilishimiz uchun. Shuning uchun Alloh taolo oyatning davomida aytadi: أتصبرون وكان ربك بصيرا sabr qilmaysizlarmi va Robbingiz ko’rib turuvchi zotdir. (ya’ni sabr qilsangiz, sizlarni mukofotlaydi. U hamma ishlaringizni ko’rib bilib turibdi)

Muhammad ibn Is’hoq Alloh taoloning

 وجعلنا بعضكم لبعض فتنة أتصبرون

oyati borasida aytadilar: Alloh taolo aytadi: “Agar dunyoni rasullarim bilan birga qilishni xohlaganimda, menga hech kim xilof qilmasdi va shuni albatta qilardim. Lekin men bandalarimni payg‘ambarlar bilan imtihon qilishni hamda rasullarni ham  sinashni iroda qildim”.

Sahihi Muslimda Iyoz ibn Himardan, u kishi Rosululloh sollallohu alayhi vasallamdan rivoyat qiladilar: “Alloh taolo aytadi: Men seni imtihon qilaman va sen sababingdan (boshqalarga) sinov beraman”.

Musnad kitobida esa, Rosululloh sollallohu alayhi vasallam aytadilar: “Agar xohlasam, Alloh men bilan birga oltin va kumushdan iborat tog’larni yurgizib qo’yardi”. Sahih kitobida esa, U zot sollallohu alayhi vasallamga podshoh maqomidagi payg’ambarlik yoki oddiy rasul bo’lish ixtiyori berildi. U zot oddiy rasul bo’lishni ixtiyor qildilar. (bu yerda ham Rasulga qaysi bilan sinalish imkoni berilyapti. Lekin U zot bizga namuna o’rnak bo’lish uchun oddiylikni ixtiyor qildilar)

Tafsiyrul Qurtubiyda mazkur oyat bo’yicha 9 ta masala zikr qilingan bo’lib, biz tafsirini sharhlayotgan oyatning qismi 8-masalada keladi. Unda aytiladiki bu dunyo sinov va imtihon dunyosidir. Alloh taolo barcha insonlarni umumiy tarzda ba’zilarini boshqalariga fitna (imtihon) qildi, u banda mo’min bo’lsin, kofir bo’lsin, farqi yo’q. Sog’lom inson bemor inson uchun, behojat inson hojatmand inson uchun, sabrli kambag’al boy inson uchun ham sinov-imtihon bo’lishi mumkin. Buning ma’nosi shundayki, ulardan har biri o’z sohibi-sherigi bilan sinaladi. Masalan, boyning kambag’al bilan sinalishi, boy unga mehribonlik qilib turishi va uning ustidan mazax qilmasligi. Kambag’al esa, boyga hasad ko’zi bilan qaramasligi, undan faqatgina bergan narsanigina olishidir. Hamda boy ham kambag’al ham haq ustida sabr qilishidir.

Oyatning davomida kelgan أتصبرون javobi hazf bo’lgan, ya’ni sabr qilmaysizlarmi deyilganda, javob kutiladigan so’zdir. Muzaniy aytadilar: “Qashshoqlik meni haydab chiqargan edi va men aravalarda va egarlarda amaldorlarni ko’rib xayolimga nimadir tushdi. Shunda bir kishini وجعلنا بعضكم لبعض فتنة أتصبرون oyatini o’qiyotganini eshitdim va aytdim: “Ha, albatta Robbimiz, sabr qilamiz va savob umid qilamiz”.

 أتصبرون sabr qilish hammaning ishi ham emas, u haq ustida turgan mo’minlarga xosdir. Qachonki musulmonlar sabr qilishgach, Alloh taolo ular borasida oyat nozil qildi:

إني جزيتهم اليوم بما صبروا

“Men bugun ularni (sizlarning ozor-aziyatlaringizga) sabr-toqat qilganlari sababli mukofotladim – ular haqiqiy (baxt-saodatga) erishguvchilar”. (Mo’minun surasi, 111-oyat)

Demak, xulosa o’rnida aytish mumkinki, inson bu hayoti dunyoda doim imtihon ustida yurganini unutmasligi lozim. Garchi uning boshiga ming turli sinovlar kelsa ham sabr qilib uning mukofotini Allohdan kutsin. Agar unda boshqalar orzu qiladigan mol-dunyosi yoki farzandlari, mansabi bo’lsa, Allohga shukrini ado etib yurishi, Alloh xohlasa, bu ne’matlarni tortib olishi mumkinligini unutmasin, hozirda ne’matlar bilan bo’lishi, uni xohlagancha tasarruf qilishi g’ururga ketkazmasin. Chunki g’urur shaytonning amalidan bo’lib, bandani jarlik tomon yetaklaydi.

Alloh taolo bir oyatda sinayman dedi, oyatni oxirida sabr qilmaysizlarmi deb ham tasalli bermoqda. Agar shu imtihonlardan o’tsak, bu dunyoda baxt-saodatni, oxiratda biz bilmagan qancha mukofotlarni hozirlaganini boshqa oyat bilan bayon qilmoqda. Alloh taolo aslida hech bir bandaga yomonlikni ravo ko’rmaydi, lekin boshiga kelgan musibatlarni, imtihonlarni uning gunohiga kafforat bo’lishini, duolari mustajob bo’lishini, O’ziga qaytishini xohlaydi. Aslida bu sinovlar  ne’mat bo’lib, banda Alloh yo’lida chiniqib, hadislarda kelganidek kuchli mo’minga aylanadi.

 Habiba Kamolitdinova,
Toshkent Islom instituti talabasi.

Foydalanilgan manba va adabiyotlar:

  1. Shayx Abdulaziz Mansur. Qur’oni karim ma’nolarining tarjima va tafsiri. “Toshkent islom universiteti” nashriyot-matbaa birlashmasi, 2004 (361-bet)
  2. 2. الحسين بن البغوي. تفسير البغوي. دار طيبة – الرياض – 1409 ه. (87-77 ص)
  3. أبو عبد الله محمد بن أحمد بن أبي بكر القرطبي. تفسير القرطبي (الجامع لأحكام القرآن). مؤسسة الرسالة – اليروت – 2006 م. (392-382ص)
  4. أبو الغداء إسماعيل بن كثير الدمشقي. تفسير القرآن العظيم. دار طيبة – الرياض –1999 م. (101-100ص)
  5. https://ar.wikipedia.org/wiki/%D9%81%D8%AA%D9%86%D8%A9
Бошқа мақолалар

Қуръони каримда Қуръон васфи

15.08.2018   16512   9 min.
Қуръони каримда Қуръон васфи

Бисмиллаҳир Роҳманир Роҳийм

Қуръон – ҳидоят каломи. “Ушбу Китоб (Қуръон) шубҳадан холи ва (у шундай) тақводорлар учун ҳидоят (манбаи)дирким”... (Бақара сураси, 2-оят).

 

Қуръон – Аллоҳ таолонинг Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламга нозил қилган каломи. “Агар бандамизга (Муҳаммадга) туширган нарсамиздан (Қуръондан) шубҳада бўлсангиз, бас, сиз ҳам унга ўхшаш (биргина) сура (ёзиб) келтиринг ва Аллоҳдан ўзга гувоҳларингизни чақиринг – агар ростгўй бўлсангиз” (Бақара сураси, 23-оят).

 

Қуръон – тасдиқловчи калом. “Ўзингиздаги нарса (Таврот ва Инжил)ни тасдиқ этувчи ҳолда нозил қилган нарсам (Қуръон)га имон келтирингиз” (Бақара сураси, 41-оят).

 

“Қачонки, уларга Аллоҳ ҳузуридан ўзларидаги нарсани (Тавротни) тасдиқ этувчи Китоб (Қуръон) келганида, илгари кофирларга қарши (худди шу китоб воситаси билан) ёрдам сўраб юрар эдилар” (Бақара сураси, 89-оят).

 

(У) Сизга (эй Муҳаммад!) Китобни (Қуръонни) ҳақиқатан ўзидан олдинги (илоҳий китоблар)ни тасдиқловчи ҳолида нозил қилди” (Оли Имрон сураси, 3-оят).

 

“Балки, у (бутун) оламлар Парвардигори томонидан (келган), шубҳасиз, ўзидан олдинги нарса (илоҳий китоблар)ни тасдиқловчи ва батафсил (баён этилган) китобдир” (Юнус сураси, 37-оят).

 

Қуръон – Аллоҳнинг каломи. “Аллоҳ томонидан улардаги нарсани тасдиқ этувчи Пайғамбар (Муҳаммад) келиши билан, китоб (Таврот) берилганлардан бир гуруҳи Аллоҳнинг китоби (Қуръон)ни худди билмагандек ортларига улоқтирдилар” (Бақара сураси, 101-оят).

 

Қуръон – ҳақ ва ботилни ажратувчи калом.(Энди эса) Фурқонни (ҳақ билан ноҳақликни ажрим этувчи Қуръонни) нозил қилди” (Оли Имрон сураси, 4-оят).

 

Қуръон – мўминлар учун насиҳатдир. “Бу (Қуръон ёки мазкур гаплар) одамлар учун баёнот ҳамда тақводорлар учун ҳидоят ва насиҳат (манбаи)дир” (Оли Имрон сураси, 138-оят).

 

“Албатта, Биз Сизга ушбу Китоб (Қуръон)ни одамлар орасида Аллоҳ кўрсатган йўл билан ҳукм этишингиз учун барҳақ нозил этдик” (Нисо сураси, 105-оят).

 

Қуръон – нурдир. “Эй одамлар! Сизларга Роббингиздан ҳужжат (Пайғамбар ва мўъжизалар) келди. Сизларга яна равшан нур (Қуръон)ни ҳам нозил этдик(Нисо сураси, 174-оят).

 

“...нозил қилинган нур (Қуръон)га эргашганлар, айнан ўшалар (охиратда) нажот топувчи кишилардир” (Аъроф сураси, 117-оят).

 

“Биз нозил қилган Нурга (Қуръонга) имон келтирингиз!” (Тағобун сураси, 8-оят).

 

Қуръон – ҳақиқатдир. “Уларга ҳақиқат (Қуръон) келиши билан уни ёлғонга чиқардилар” (Анъом сураси, 5-оят).

 

“Айтинг: (Бу Қуръон) Роббингиз (томони)дан (келган) Ҳақиқатдир” (Каҳф сураси, 29-оят).

 

Қуръон – огоҳлантирувчи каломдир. “Бу (Қуръон) бир муборак, ўзидан олдинги (илоҳий китоблар)ни тасдиқловчи, Уммул-қуро (деб аталмиш Макка аҳли)ни ва унинг атрофидаги кишиларни огоҳлантиришингиз учун Биз нозил қилган Китобдир” (Анъом сураси, 92-оят).

 

Қуръон – муборак каломдир. “Мана бу Биз нозил қилган муборак Китоб (Қуръон)дир, унга эргашингиз ва тақволи бўлингиз, токи раҳм қилингайсиз” (Анъом сураси, 155-оят).

 

(Эй Муҳаммад! Ушбу Қуръон) оятларини тафаккур қилишлари ва ақл эгалари эслатма олишлари учун Биз Сизга нозил қилган муборак Китобдир (Сод сураси, 29-оят).

 

Қуръон – эслатмадир. “У (Қуръон) мўминлар учун (илоҳий) эслатма ҳамдир” (Аъроф сураси, 2-оят).

 

“Сиз улардан бу (даъватингиз) учун бирор ажр (ҳақ) сўрамайсиз. У (Қуръон) фақатгина (барча) оламлар учун бир эслатмадир, холос” (Юсуф сураси, 104-оят).

 

“Албатта, бу Қуръонда уларнинг эслатма олишлари учун (турли масал ва ҳикматларни) баён қилдик. (Лекин бу эслатмалар) уларни янада (ҳақдан) йироқлаштирмоқда” (Исро сураси, 41-оят).

 

(Эй Муҳаммад!) Биз Сизга бу Қуръонни (дин ишида) машаққат чекишингиз учун эмас, балки (Аллоҳдан) қўрқадиган кишилар учун эслатма сифатида нозил қилдик” (Тоҳо сураси, 2-3-оятлар).

 

“Бу (Қуръон) Биз нозил қилган муборак эслатмадир. Ҳали сиз уни инкор қилувчимисиз?! (Анбиё сураси, 50-оят).

 

“Ҳолбуки, у (Қуръон барча) оламлар учун эслатмадир” (Қалам сураси, 52-оят).

 

“Ҳақиқатан, у (Қуръон) тақводорлар учун эслатмадир” (Ҳоққа сураси, 48-оят).

 

“Йўқ! У (Қуръон) бир эслатмадир (Муддассир сураси, 54-оят).

 

“У (Қуръон), ҳақиқатан, бутун олам (халқи) учун эслатмадир (Таквир сураси, 27-оят).

 

Қуръон – раҳматдир. “Бу (Қуръон) имон келтирадиган қавм учун Раббингиздан кўрсатмалар, ҳидоят ва раҳмат (манбаи)дир” (Аъроф сураси, 203-оят).

 

(Ушбу Қуръон) тўқиб чиқариладиган гап эмас, балки ўзидан олдинги нарсаларни (яъни самовий китобларни) тасдиқ этувчи, унга имон келтирадиган қавм учун барча нарсаларни муфассал баён қилиб берувчи ҳидоят ва раҳмат (манбаи бўлган бир Китоб)дир” (Юсуф сураси, 111-оят).

 

 “Албатта, у (яъни Қуръон) мўминлар учун ҳидоят ва раҳматдир (Намл сураси, 77-оят).

 

Қуръон – зулматдан нурга олиб чиқувчи каломдир. “Алиф, Лом, Ро. (Эй Муҳаммад! Бу Қуръон) Парвардигорларининг изни билан одамларни зулматлардан нурга, яъни қудрат ва ҳамд эгасининг йўлига олиб чиқишингиз учун Сизга Биз нозил қилган Китобдир (Иброҳим сураси, 1-оят).

 

Қуръон – Аллоҳ таоло Ўзининг ҳимоясига олган каломдир. “Албатта, бу зикрни (яъни Қуръонни) Биз Ўзимиз нозил қилдик ва уни Ўзимиз асрагувчидирмиз” (Ҳижр сураси, 9-оят).

 

Қуръон – мўминлар учун башоратдир. “...ҳидоят, раҳмат ва мусулмонлар учун башорат бўлган Китоб (Қуръон)ни нозил қилдик” (Наҳл сураси, 89-оят).

 

(Эй Муҳаммад! Уларга) уни (яъни Қуръонни) Руҳул-Қудус (Жаброил) Раббингиз (тарафи)дан имон келтирганларни (динда) собитқадам қилиш учун мусулмонларга ҳидоят ва башорат бўлган ҳолида барҳақ нозил қилганини (уларга) айтиб қўйинг!” (Наҳл сураси, 102-оят).

 

“Албатта, бу Қуръон энг тўғри йўлга ҳидоят этур ва эзгу ишларни қиладиган мўминларга катта мукофот борлиги ҳақида башорат берур” (Исро сураси, 9-оят).

 

“Албатта, бунда (Қуръонда) ибодат қилувчилар қавми учун хушхабар бордир (Анбиё сураси, 106-оят).

 

Қуръон – тақводорларга шифодир.(Биз) Қуръондан мўминлар учун шифо ва раҳмат бўлган (оят)ларни нозил қилурмиз. (Лекин бу оятлар) золим (кофир)ларга фақат зиённи орттирур” (Исро сураси, 82-оят).

 

Қуръон – мисли йўқ каломдир. Айтинг: “Қасамки, агар инсу жин ушбу Қуръоннинг ўхшашини келтириш учун бирлашиб, бирбирларига ёрдамчи бўлсалар-да, унинг мислини келтира олмаслар” (Исро сураси, 88-оят).

 

Қуръон – турфа масаллар баён этилган калом. “Аниқки, (Биз) ушбу Қуръонда одамлар учун турли масал (маъно)лардан баён қилдик. Лекин одамларнинг кўплари фақат инкор этишнигина ихтиёр этдилар” (Исро сураси, 89-оят).

 

Қуръон – бўлиб-бўлиб нозил қилинган калом. “Қуръонни одамларга вақти-вақти билан ўқиб беришингиз учун уни бўлакларга бўлдик ва бўлиб-бўлиб нозил қилдик” (Исро сураси, 106-оят).

 

Қуръон – ҳикмат ила нозил бўлган калом. “Биз уни (Қуръонни) ҳақиқат (ҳикмат) билан нозил қилдик ва (у ҳам) ҳақиқат билан нозил бўлди” (Исро сураси, 105-оят).

 

Қуръон – Аллоҳ таоло нозил қилган калом.(Ўз) бандаси (Муҳаммад)га Китоб (Қуръон)ни нозил қилган зот (Аллоҳ)га – ҳамд!” (Каҳф сураси, 1-оят).

 

“Албатта, (бу Қуръон) оламлар Парвардигорининг нозил қилган (китоб)идир (Шуаро сураси, 192-оят).

 

“Бу Китобнинг (Қуръоннинг) нозил қилиниши, шубҳасиз, (барча) оламларнинг Парвардигори (томони)дандир (Сажда сураси, 2-оят).

 

(Ушбу Қуръон) Қудратли ва Билимли Аллоҳ (томони)дан нозил қилинган Китобдир (Ғофир сураси, 2-оят).

(Бу Қуръон) Қудратли ва Ҳикматли Аллоҳ (томони)дан нозил қилинган китобдир” (Жосия сураси, 2-оят).

 

Қуръон – муборак кечада нозил бўлган калом. “Аниқ Китоб (Қуръон) билан қасамёд этурманки, албатта, Биз уни муборак кечада нозил қилдик...” (Духон сураси, 2-3-оятлар).

 

Қуръон – Аллоҳ таолонинг ваҳийсидир.(Эй Муҳаммад!) Сизга ваҳий қилинган Раббингизнинг Китоби (Қуръон)ни тиловат қилинг!” (Каҳф сураси, 27-оят).

 

“У (ваҳий) фақат зикр (эслатма) ва аниқ Қуръондир (Ёсин сураси, 69-оят).

 

Қуръон –тиловати осон қилинган каломдир.(Эй Муҳаммад!) Албатта, Биз тақво эгаларига хушхабар беришингиз учун ва саркаш қавмни огоҳлантиришингиз учун уни (Қуръон тиловатини) Сизнинг тилингизга осон қилиб қўйдик” (Марям сураси, 97-оят)

 

Қуръон – араб тилида нозил бўлган калом. “Шунингдек, Биз уни араб тилидаги Қуръон шаклида туширдик ...” (Тоҳо сураси, 113-оят).

 

Қуръон – Аллоҳ таолонинг зикридир. “Ҳолбуки, уларнинг ўзлари Раҳмоннинг зикри (Қуръон)ни инкор этувчилардир (Анбиё сураси, 36-оят).

 

Қуръон – оятлари батафсил ёритилган каломдир. “У биладиган кишилар учун арабий Қуръон ҳолида (нозил қилиниб), оятлари муфассал баён қилинган Китобдир (Фуссилат сураси, 3-оят).

 

Қуръон – зикри осон этилган каломдир. “Ҳақиқатан, Биз Қуръонни зикр (эслатма) учун осон қилиб қўйдик” (Қамар сураси, 17-оят).

 

Қуръон – фақат покизаларгина қўлига олувчи каломдир. “Уни (Қуръонни) таҳоратли кишилардан ўзгалар ушламаслар” (Воқеа сураси, 79-оят).

 

Даврон НУРМУҲАММАД