Ehson arab tilida “yaxshilik qilish, ezgulik ko‘rsatish, go‘zal muomala qilish” degan ma’nolarni anglatadi. Shar’iy istilohda esa, ehson – Allohga chin ixlos bilan bandalik qilish va odamlarga yaxshilik bilan munosabatda bo‘lishdir.
Payg‘ambarimiz Muhammad sollallohu alayhi va sallam ehsonni quyidagicha ta’riflaganlar: «Ehson – Allohga xuddi Uni ko‘rib turgandek ibodat qilishdir. Agar sen Uni ko‘rmasang ham, U seni albatta ko‘rib turibdi» (Imom Muslim rivoyati).
Qur’oni karimda Alloh taolo ehson qiluvchilarni sevishini bir necha bor ta’kidlagan:
«Alloh yaxshilik (ehson) qiluvchilarni sevad» (Oli Imron surasi, 134-oyat).
Bu oyat shuni ko‘rsatadiki, Alloh taoloning muhabbatiga erishish uchun banda ehson ahlidan bo‘lishi lozim.
Ehson gunohlarni yuvadi. Payg‘ambarimiz sollallohu alayhi va sallam aytganlar: «Albatta, yaxshilik (ehson) gunohlarni yuvadi, xuddi suv olovni o‘chirgani kabi» (Imom Termiziy rivoyati).
Bu hadisdan ko‘rinib turibdiki, inson qilgan ehsoni orqali gunohlaridan poklanish imkoniga ega bo‘ladi.
Ehson faqat sadaqa yoki moddiy yordam bilan cheklanmaydi. Qur’on va hadislar asosida quyidagi asosiy ehson turlarini sanab o‘tish mumkin:
1. Ibodatda ehson:
Bu – Allohga xuddi Uni ko‘rib turgandek ixlos bilan ibodat qilishdir. Rasululloh sollallohu alayhi va sallamning ta’riflariga ko‘ra, ehsonning eng oliy darajasi shudir.
2. Odamlarga yaxshilik:
Payg‘ambarimiz sollallohu alayhi va sallam aytdilar: «Sizlarning eng yaxshilaringiz – odamlarga foydasi tegadiganlaringizdir» (Imom Tabaroniy rivoyati).
Bunga kambag‘allarga yordam berish, yetimlarni boqish, kasallarga hamdard bo‘lish kabi barcha ezgu ishlar kiradi.
3. Hayvonlarga yaxshilik:
Payg‘ambarimiz sollallohu alayhi va sallam bir jonzotga ham yaxshilik qilish ehson ekanligini ta’kidlaganlar: «Kim bir chanqagan hayvonga suv ichirsa, Alloh uning gunohlarini kechiradi» (Imom Buxoriy va Muslim rivoyati).
4. Ota-onaga ehson:
Qur’oni karimda ota-onaga yaxshilik qilish buyurilgan:
«Ota-onalarga yaxshilik qiling…» (Baqara surasi, 83-oyat).
Ota-onaga g‘amxo‘rlik qilish, ularning duosini olish – ehsonning eng muhim ko‘rinishlaridan biridir.
Xulosa qilganda, ehson – musulmonning iymonini mukammal qiladigan va Allohning muhabbatiga erishtiradigan fazilatdir. Qur’onda va hadisda ehsonning oliy qadriyat ekanligi ta’kidlangan. Kim bu fazilatni o‘zida shakllantirsa, Alloh taoloning rahmati va jannatiga musharraf bo‘ladi.
Alloh barchamizga ehson ahlidan bo‘lishimizni nasib etsin!
Sulaymon FAYZULLAEV,
Toshketn Islom instituti 4-kurs talabasi.
Рўзадор киши ҳалим бўлиши, ўзгалар билан уришиб тортишмаслиги, жаҳли чиққан вақтда ҳам ўзини қўлга ола билиши рўзанинг одобларидан ҳисобланади. Бу ҳақида пайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи васаллам шундай хабар берганлар:
عَنْ أَبِى هُرَيْرَةَ رَضِىَ اللهُ عَنْهُ، أَنَّ النَّبِىَّ صَلَّى اللهُ عَلَيهِ وَسَلَّمَ قَالَ: » الصِّيَامُ جُنَّةٌ إِذَا كَانَ أَحَدُكُمْ صَائِمًا فَلاَ يَرْفُثْ وَلاَ يَجْهَلْ فَإِنِ امْرُؤٌ قَاتَلَهُ أَوْ شَاتَمَهُ فَلْيَقُلْ إِنِّى صَائِمٌ إِنِّى صَائِمٌ «. رَوَاهُ اَبُو دَاوُدَ.
Абу Ҳурайра розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади: “Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам: “Рўза қалқондир. Қачон бирортангиз рўзадор бўлса ёмон гап гапирмасин, жоҳиллик қилмасин. Агар бирор киши у билан урушса ё уни ҳақорат қилса: “Мен рўзадорман, мен рўзадорман”, десин”, дедилар”. Абу Довуд ривоят қилган.
Ҳадиси шарифдаги “қалқон” дея таржима қилинган “жуннатун” калимаси луғатда “тўсувчи”, “ҳимоя қилувчи” каби маъноларни англатади. Шунга кўра уламолар ушбу калимадан қандай маъно кўзлангани ҳақида қуйидагиларни айтганлар:
– Рўза, гуноҳ маъсиятлардан ҳимоя қилувчидир. Чунки у туфайли рўзадор танасидаги шайтон юрадиган йўллар бўлган таом ва қон йўллари тораяди. Ана шу эътибордан рўза уни гуноҳлардан ҳимоя қилувчи бўлади;
– Рўза, дўзахдан тўсувчидир. Чунки иймон ва савоб умидида тутилган рўза рўзадорнинг олдинги гуноҳлари мағфират қилинишига сабаб бўлади. Ана шу эътибордан у дўзахдан тўсувчи бўлади.
Пайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи васаллам сўзларининг давомида рўзадорга “ёмон гап гапирмасин”, дея тайинлаганлар. Яъни, бировни ҳақоратлаш, биров устидан кулиш, лаънат айтиш ва фаҳш гапларни гапириш каби шариат ман қилган гаплардан қайтарганлар. Демак, рўзадор киши ҳалим бўлиши, ўзгалар билан уришиб тортишмаслиги, жаҳли чиққан вақтда ҳам ўзини қўлга ола билиши рўзадорнинг одобларидан ҳисобланади.
Пайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи васаллам рўзадорнинг яна бир сифатини таъкидлаб “жоҳиллик қилмасин”, деганлар. Яъни, рўзадор шариат ман қилган нотўғри сўзларни гапирмасин ва нотўғри ишларни қилмасин. Шунга кўра рўзадор кишини биров уришиб ҳақорат қилган тақдирда ҳам: “мен рўзадорман, мен рўзадорман” дейиши ва унинг ҳақоратига “жавоб” қайтаришдан ўзини тийиши лозим. Ана шунда у рўзанинг ҳурматини сақлаган ҳамда мазкур ҳурмат сабабли ўзига жоҳиллик қилаётган беодоб кимсани ҳам одобга чақирган бўлади.
Демак, рўзадор киши агар мазкур ҳолатларга тушиб қолса, эшитиладиган даражада “мен рўзадорман, мен рўзадорман” дейиши керак. Ана шунда, аввало, ўзининг рўзадор эканини ёдга олиб, шунга муносиб бўлишга ҳаракат қилади. Қолаверса, унга жоҳиллик қилаётган кимсага ҳам рўзанинг ҳурмати туфайли унинг беадабчилигига сабр қилишини, ёмонлигига яраша жавоб бермаслигини билдириб қўяди.
Эътибор бериладиган бўлса аслида рўза бўлмаган пайтларда ҳам уни қилиш мумкин бўлмаган ишлардан рўзада таъкидлаб қайтарилган. Бунинг ҳикмати ҳақида уламолар шундай деганлар: “Инсон бир нарсадан узлуксиз бир ой ўзини сақласа, ўша нарса унинг одатига айланиб мазкур муддатдан кейин ҳам доимо ундан сақланадиган бўлиб қолади”.
Шу маънода ҳозирги кунимизда ҳам айрим муҳим хавфсизликларни инсонларнинг одатларига айлантириш мақсадида баъзи ойларни “ҳаракат хавфсизлиги ойлиги”, ёки “ёнғин хавфсизлиги ойлиги” каби номлар билан аталаётгани барчага маълум бўлган оддий ҳақиқатдир.
Зеро рўзадан кўзланган асосий мақсад бошқа пайт истеъмол қилиш мумкин бўлган ейиш-ичиш каби нарсалардан сақланишдангина иборат эмас, балки нафсни жиловлаш малакасини ҳосил қилишдир.
Демак Рамазон ойида мазкур қайтариқларнинг таъкидланиши фақатгина унинг бошқа ойлардан афзал эканини билдириб қўйиш учун эмас, балки бу ойда одатга айланган ишлар бошқа барча ойларда ҳам бардавом бўлиши учундир. Шунга кўра Рамазонда ўзлаштирилган сифатларни одатларига айлантириб олганларнинг оилаларида ва бундай оилалардан ташкил топган жамиятда тинчлик, тотувлик ва хайру барака бутун йил бўйи давом этади.
Аллоҳ таоло барчаларимизни дунёда гуноҳлардан, охиратда дўзахдан қалқон бўладиган даржадаги рўза тутиш бахтига муваффақ қилсин.
Оламлар Роббисига ҳамду санолар, Пайғамбаримиз Муҳаммад Мустафога ҳамда у зотнинг оилаларию саҳобаларига салавот ва саломлар бўлсин!
Абдулқодир Абдур Раҳим