muslim.uz

muslim.uz

Среда, 03 Май 2023 00:00

Xalifalik o‘ttiz yildir

Bismillahir rohmanir rohim

Insoniyat o‘tmishida farovonlik va ayrim hollarda turli sinov hamda talafotlarni boshidan o‘tkazgan. Zero, har ikki holatning zamirida ham o‘ziga xos sabablar mavjud. Shunga ko‘ra, tarix xolis o‘rganilar ekan, undan ko‘plab foydali saboqlar olish mumkin bo‘ladi.

Tarixiy jarayonlarda ayrim g‘arazli kuchlar tomonidan insonlar o‘rtasida nizo, fitna chiqarish va shu orqali o‘zlarining qabih ishlariga erishish yo‘lida diniy, irqiy va etnik omillardan vosita sifatida foydalanilgani ham voqelikdir. Bu holatni bugungi kunda ham kuzatish mumkin. Jumladan, islom dinidagi “xalifalik” tushunchasidan ham turli talqin va maqsadlarda fitna uchun foydalanilganiga guvoh bo‘linadi. Ushbu masala ilmiy asosda o‘rganilar ekan, jarayon bir-biriga zid ko‘rinishlarda takrorlanib turgani ma’lum bo‘ladi.

Jumladan, XIX asrda Usmonli turk hukumatini parchalash maqsadida turli kuchlar o‘z ta’siridagi ayrim oqimlar orqali o‘zlarini “xalifa” hisoblaydigan sulola hukmdorlariga nisbatan “xalifalik yo‘q” degan g‘oyadan foydalangan. Natijada Usmonli hukumati o‘zining mavqeni saqlab qolish uchun ta’lim tizimida aqoid ilmidan o‘qitilayotgan “Sharh al-aqoid an-nasafiya”dagi “Xalifalik o‘ttiz yilligi haqidagi” qismni olib tashlab, rasmiy nashriyoti “Dor Saodat”da 1317/1899-yilda qayta chop etilgan. Usmonli turk imperiyasi parchalangach esa uning o‘rnida paydo bo‘lgan davlatlarda birorta rahbarlar o‘zlarini “xalifa” deb e’lon qilmaganlar, bilaks “malik” (podshoh) kabi nomlar ostida rahbarlik qilganlar. Aksincha, XX asr ikkinchi yarmi va XXI asrda g‘arazli kuchlar qaramog‘idagi “Hizb at-tahrir” kabi oqimlar “xalifalik qurish” degan g‘oyani iddao qilinmoqda. 

Demak, “xalifalik” tushunchasi g‘arazli kuchlar turli talqinlarda foydalangan va foydlanayotgan masala ekan. Shunga ko‘ra, ushbu tushunchaning islom dinidagi asliyatini o‘rganish zarurati yuzaga keladi.

Yozilganidan buyon islom bilim yurtladida aqoid ilmi bo‘yicha darlik sifatida o‘qitib kelinayotgan Alloma Sa’duddin Taftazoniy (rahimahulloh)ning “Sharh al-aqoid an-nasafiya” asarida bu to‘g‘rida quyidagicha bayon qilingan:

“Xalifalik o‘ttiz yildir. Undan keyin podshohlik va amirlikdir”.

Ushbu fikrini isbotlash maqsadida alloma Taftazoniy (rahimahulloh) Rasululloh (sollallohu alayhi vasallam)dan quyidagi hadisni keltiradi:

“Mendan keyin xalifalik o‘ttiz yildir. Undan keyin podshohliklarga aylanib ketadi”.

Mazkur hadis sahih bo‘lib, muhaddis Imom Abu Dovud va Imom Termiziy tomonidan rivoyat qilingan.

Shundan keyin, Alloma Taftazoniy (rahimahulloh) sahoba Hazrati Alining mazkur o‘ttiz yilning boshida turishligini aytadi. Undan keyin hukmronlik qilganlar esa podshoh va amirlar bo‘ladi, deydi. Jumladan, sahoba Muoviya (roziyallohu anhu) va undan keyingi amirlar xalifalardan emasligini aytadi. Lekin bu mavzuning tushunilishi mushkul deb fikrini quyidagicha yoritib beradi:

Abbosiy xalifaligi va Umar ibn Abdulaziz (rahimahulloh) kabi marvoniylar sulolasining ba’zi vakillarini musulmon ummati xalifa deb kelgan bo‘lsa-da, biroq Alloma Taftazoniy (rahimahulloh) fikriga ko‘ra, hadisda tilga olingan xalifalikdan maqsad to‘liq xalifalik, ya’ni u shunday xalifalikki, unga qarshi hech bir muxolifat bo‘lmagan, undan boshqalarga bay’at qilishga odamlarda mayl uyg‘onmagan.

Ya’ni “xulafoi roshidin” (“to‘g‘ri yo‘ldan boruvchi xalifalar”) Abu Bakr Siddiq (roziyallohu anhu), Umar ibn al-Xattob (roziyallohu anhu), Usmon ibn Affon (roziyallohu anhu) va Ali ibn Abu Tolib (roziyallohu anhu) bo‘lib, ular Rasululloh (sollallohu alayhi vasallam)ning xalifalari bo‘lganlar.

Demak, Alloma Taftazoniy (rahimahulloh) aytishicha, musulmonlarning noroziligiga sababchi bo‘lib, bir to‘da odamlar o‘zlaricha xalifalik e’lon qilgani bilan ular haqiqiy bo‘la olmaydilar. Ular o‘zlarining “xalifaligi”ga qanchalik oyat va hadis keltirsalar ham, ular ishonchli va tom ma’nodagi xalifa emaslar!

Alloma Taftazoniy (rahimahulloh) hozirgi davrda xalifalik tuzishni targ‘ib qiluvchilar doim keltiradigan hadisi sharifga e’tibor qaratgan. Rasululloh (sollallohu alayhi vasallam)dan quyidagi hadis keltiriladi:

“Ahli qibladan kim o‘z zamonasining imomini tanimasdan vafot etsa, johil bo‘lib vafot etibdi”.

Alloma Taftazoniy (rahimahulloh) mazkur hadis e’tiboridan ummat Nabiy (sollallohu alayhi vasallam) vafotidan keyin eng muhim ishni qildilar. Ya’ni o‘zlariga rahbarni tayinladilar. Hatto, Nabiy (sollallohu alayhi vasallam) dafn qilinmasdan oldin bu ishni amalga oshirdilar va bu ishni har bir rahbar vafotidan keyin ham davom ettirdilar. Ya’ni bu yerda hech qanday xalifalik haqida gap-so‘z yo‘q. Mazkur hadisda har bir davrdagi, har bir yurtning o‘zlari tinch yo‘l bilan saylab qo‘ygan rahbarlari nazarda tutilgan. Hadisda tilga olingan “imom” so‘zi diniy rahbar – masjid imomini ham, siyosiy rahbar – davlat rahbarini ham nazarda tutadi. Fiqhiy manbalarda ham “imom” so‘zi ana shu ikki ma’noda qo‘llanadi. Undan faqat “xalifa”ni e’tiborga olish ma’nosi yo‘q. Ikkinchidan, aytish lozimki, “Sharh al-aqoid an-nasafiya”ning eng mashhur sharh qiluvchilaridan Ramazon Afandi (vaf. 1025/1616 y.) (rahimahulloh) fikricha, bu hadisdagi “o‘z zamonining imomi” so‘zidan murod o‘sha davrga yuborilgan Muhammad (sollallohu alayhi vasallam)dir.

Xalifalikni va xalifalik tuzishni targ‘ib qiluvchilar yuqoridagi hadisi sharifni keltirib, o‘zlarining g‘arazli maqsadlari uchun niqob qilib oladilar, lekin shu ma’nodagi quyidagi sahih hadisi sharifni yashirib keladilar:

“Kimki itoatdan chiqib va jamoatdan ajralib vafot qilsa, johiliyat o‘ligi holda o‘lib ketadi. Kimki ummatimga qarshi chiqib, yaxshisini ham, yomonini ham (bo‘yiniga qilich va bolta ila) ura boshlasa, ularning moʻminligiga parvo qilmay qo‘ysa, ularning ahdlashgan kimsalariga vafo qilmasa, u mendan emas! Kimki asabiylikka chaqiradigan ko‘r bayroq ostida urishsa yoki asabiylik bilan g‘azablanaversa, u o‘ldirilsa, jaholat holida o‘ldirilgan bo‘ladi!”.

Rasululloh (sollallohu alayhi vasallam) mazkur hadisi sharifda hozirgi kunda “xalifalikni qayta qurish” ahmaqona rejasi bilan mu’min-musulmonlarga qarshi chiqayotgan, musulmonlarni o‘ldirayotgan, asabiy va g‘azabnok nokaslarni ogohlantirmoqdalar, ularning o‘zlari jaholatda, harom o‘limtik holida o‘lib ketishlarini bashorat qilmoqdalar.

Birinchidan, biz “rahbar” deb tarjima qilgan so‘z matnda “imom” (الْإِمَامُ) shaklida kelgan. Aqoid ilmi istilohida “imom” so‘zi ikki ma’noda keladi: davlat rahbari va imom-xatib. Bu o‘rinda davlat rahbari ma’nosida kelgan.

Lekin “مَنْ مَاتَ مِنْ أَهْلِ الْقِبْلَةِ” hadisida kelgan “imom” (الْإِمَامُ) so‘zidan murod esa Muhammad (sollallohu alayhi vasallam)dir. Unda va uning ma’nosidagi hadislarda “xalifa” so‘zi keltirilgan emas. Shuningdek, musulmonlarning imonlari biror kishining mavjud bo‘lishiga bog‘lanishi mumkin emas. Chunki, ibodat yolg‘iz Alloh taologa qilinadi va din ham U Zotnikidir. Bunga esa, Abu Bakr (roziyallohu anhu)ning Nabiy(sollallohu alayhi vasallam) vafoti sababli sahobiylar sarosimaga tushib qolganlarida ularga qilgan xitobi dalil bo‘ladi:

Kim Muhammad (sollallohu alayhi vasallam)ga ibodat qilgan bo‘lsa, Muhammad vafot etdi. Kim Allohga ibodat qilgan bo‘lsa, darhaqiqat, Alloh hayy (tirik) va o‘lmaydi.

Ikkinchidan, yuqorida keltirilgan hadis ma’nosidan ma’lum bo‘ladiki, “komil xalifalik” o‘ttiz yil. Ya’ni Abu Bakr Siddiq, Umar ibn Xattob, Usmon ibn Affon va Ali ibn Abu Tolib raziyallohu anhumlar davri. Shuningdek, mazkur to‘rt sahoba Rasulloh (sollallohu alayhi vasallam)ning xalifalari bo‘lganlar. Mazkur o‘ttiz yildan keyin paydo bo‘lgan davlatlar esa amalda naqlan podshohlik va amirliklar edi. Demak, bundan ma’lum bo‘ladiki, podshohlik va amirliklar “o‘rinbosar”, ya’ni, “xalifa” tomonidan emas, balki, “podshoh” va “amir”lar tomonidan boshqariladi.

Uchinchidan, yuqoridagi hadisda aytilganidek “xalifalik”ning o‘ttiz yil davom etganligiga yana bir naqliy dalil alloma Ibn Abi Shayba o‘zining “al-Musonnaf” asarining bir necha o‘rinlarida Muoviya ibn Abu So‘fyon (roziyallohu anhu) o‘zi haqida “Men (xalifalikdan keyingi) podshohlarning birinchisiman” deb doim aytgani haqidagi rivoyatdir. Bu esa ushbu mavzu doirasidagi kuchli amaliy dalillardan biri hisoblanadi.

Xulosa qilib shuni ta’kidlash kerakki, “xalifalikni qayta qurish” masalasi asrlar davomida turli firqalar tomonidan davriy ravishda ko‘tarilib turgan. Bugungi kunda ham bu masala ba’zi adashgan firqalar tomonidan ko‘tarilmoqda. Yuqorida keltirilgan kuchli dalillar mazkur oqimlarning qarashlari noto‘g‘riligini isbotlaydi va ularning qilayotgan bu da’volari faqat o‘zlarining g‘arazli maqsadlarini niqoblashdan o‘zga holat emas ekanini ko‘rsatadi.

O‘ktam PALVANOV

O‘zbekiston xalqaro islom akademiyasi

“Islomshunoslik va islom sivilizatsiyasini o‘rganish ICESCO”

kafedrasi katta o‘qituvchisi, PhD

Тарихан Ўзбекистон ва Саудия Арабистони муносабатлари муштарак ва мустаҳкам ҳамкорлик асосларига қурилган. Ушбу алоқаларнинг янги тараққиёти эса 2017 йилга келиб янада жадаллаша бошлади. Подшоҳ Салмон бин Абдулазиз Ол-Сауд ҳазрати олийларининг таклифига биноан 2017 йил 20-21 май кунлари Президентимиз Шавкат Мирзиёев Ар-Риёд шаҳрига ташриф буюрди ҳамда араб-мусулмон мамлакатлари ва АҚШ саммитида иштирок этди.

2021 йилнинг 14-17 июль кунлари Подшоҳликнинг Ташқи ишлар вазири, шаҳзода Файсал бин Фарҳоннинг Ўзбекистонга расмий ташрифи амалга оширилди. Унда шаҳзода Файсал Тошкентда ташкил этилган халқаро конференцияда иштирок этди ва Президент томонидан қабул қилиниб, бир қатор масалалар муҳокама қилинди.

Бундан ташқари, илмий тадқиқот йўналишида ҳам бир қатор ҳамкорликлар амалга оширилмоқда. Жумладан, 2019 йил 15-22 декабрь кунлари Ўзбекистон халқаро ислом академияси делегацияси Ар-Риёддаги Подшоҳ Абдуллоҳ ибн Абдулазиз номидаги араб тилига хизмат қилиш халқаро маркази, Подшоҳ Абдулазиз номидаги илмий мулоқот маркази, Тадқиқот ва таълим муносабаталари маркази, Ислом, вақф ва даъват ишлари вазирлиги, Жидда шаҳридаги Ислом ҳамкорлик ташкилоти ва Ислом тараққиёт банки каби ташкилотларга ташриф буюрди.

Ушбу алоқаларнинг энг юқори нуқтаси Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг шу йил 17-18 август кунлари икки Муқаддас масжид ходими, Подшоҳ Салмон бин Абдулазиз Ол Сауд таклифига биноан, Саудия Арабистонига амалга оширган давлат ташрифи саналади. Мазкур ташриф доирасида кўплаб масалалар муҳокама этилиб, икки томонлама манфаатли ҳужжатлар имзоланди.

Қолаверса, ушбу сафар чоғида барча йўналишлар қатори илм-фан, маданият, диний соҳадаги ҳамкорлик бўйича ҳам бир қатор келишувларга эришилди. Энг муҳими, ушбу ташриф доирасида икки халқ ўртасидаги кўп йиллик дўстлик, биродарлик тамойилига асосланган алоқалар кўлами янада кенгайди.

Хусусан, аҳолининг ҳаж ва умра зиёратларини мукаммал адо этиш учун яратилаётган шарт-шароитлар ва имкониятлар йил сайин қулайлашиб, юртдошларимизни мамнун этмоқда.

Республикамизда “Ҳаж” ва “Умра” тадбирлари Вазирлар Маҳкамасининг қарори асосида “Жамоатчилик Кенгаши ва Ўзбекистон мусулмонлари идораси томонидан амалга оширилади.

Мамлакатимизда ҳаж сафарига эмин-эркин чиқиш 1991 йилда бошланган бўлса-да бироқ саноқли киши ҳаж амалини адо этарди. Маълум бир чекловлар бор эди. 2017 йилда Президентимиз ташаббуси билан 2017 йил ҳаж мавсумида зиёратчилар сони 5 000дан 7 000 нафарга оширилди. Ўтган йилги “Ҳаж-2022” тадбирида 12 000 нафар зиёратчи ҳаж ибодатини бажариб қайтган бўлса, яна бир неча минглаб Ўзбекистон фуқаролари умра амалларини адо этишди.

Шунингдек, бу ҳамкорликларнинг янада мустаҳкамлаш мақсадида 27-30  сентябрь кунлари Саудия Арабистони Подшоҳлиги Ҳаж ва умра ишлари вазири Тавфиқ бин Фавзон ар-Рабиа бошчилигидаги делегация мамлакатимизда амалий ташриф билан бўлиб, икки томонлама манфаатли келишувларга эришди.

Ташриф доирасида ҳамкорлик муносабатларини такомиллаштириш, айниқса, диний-маърифий, илмий-тадқиқот, туризм, транспорт соҳасидаги алоқаларни мустаҳкамлашга қаратилди. Шунингдек, ҳаж ва умра сафарига борувчи зиёратчиларга хизмат кўрсатиш сифатини ошириш, мамлакатдаги илмий марказлар билан яқин ҳамкорликни ўрнатиш каби муҳим масалалар кўриб чиқилиб, тегишли масалалар юзасидан ҳамкорликлар ўрнатилган эди.

         Мазкур ҳамкорлик самараси улароқ диний-маърифий, маданий алоқалар ҳам тобора ривож топиб бормоқда. Хусусан, жорий йилнинг 23 январидан 23 апрелига қадар Жидда шаҳрида Ислом санъати бўйича биринчи Биеннале бўлиб ўтди. Унда  Ўзбекистон Маданият ва санъатни ривожлантириш жамғармаси томонидан Ўзбекистоннинг бой Ислом маданиятини халқаро жамоатчиликка кенг ёритиб берувчи қадимий ўлка турмуш тарзи ва газлама матолари жилосини ўзида мужассам этган 17 та ноёб музей ашёлари тақдим этилди. Кўргазма VIII асрга оид муборак Катта Лангар Қуръони, X-XII асрларга тааллуқли Самарқанд ва Афросиёб сопол кўза ва косалари, машҳур муҳаддис Имом Бухорийнинг XVII асрга мансуб «Саҳиҳул Бухорий» китоби нусхаси ҳамда бошқа экспонатлар тақдим этилди. Мазкур экспонатлар кўргазма иштирокчилари томонидан эътирофларга сазовор бўлди.

Ўзбекистон ва Саудия Арабистони ўртасидаги бундай турли йўналишдаги ҳамкорлик ишлари янада тараққий этади, инша Аллоҳ.

 

Ўзбекистон мусулмонлари идораси Матбуот хизмати

Намоз – диннинг устуни ва мўминнинг меърожи. Бу ибодатнинг қадр-қиммати ва фазлу баракоти баланд. Намознинг аҳкомлари кўплиги ва амаллари ўта дақиқлигини тўла англаб етмай, уларни илмий асосда ўрганмай, амалга тўлиқ татбиқ этиш қийин.

Намозга киришда қўллар қулоқ баробаригача кўтарилиб, қўлнинг бош бармоғи қулоқнинг юмшоғига етказилади ва “такбири таҳрима” айтиб, намозга кирилади. Қўллар кўтарилганда кафтнинг ички томони қиблага қаратилиб, бармоқлар бироз очилган ҳолатда бўлади. Намозга киришда қўллар қулоқ баробаригача кўтарилиши ҳақида бир қанча ҳадислар келган.

Жумладан: Воил ибн Ҳужр розийаллоҳу анҳу: “Мен Набий соллаллоҳу алайҳи ва салламни намозга киришда такбир айтиб, қўлларини кўтариб, қулоқлари баробарига кўтарганларини кўрдим”, дедилар (Имом Муслим ривояти). Анас ибн Молик розийаллоҳу анҳу ривоят қилган ҳадисда: “Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам намозга киришда такбир айтиб, сўнгра икки қўлларини кўтариб, бош бармоқларини қулоқларига баробар қилар эдилар” (Имом Ҳоким ва Имом Дорақутний ривоятлари). Уламоларимиз: “Ҳадисларда келган “қўлни қулоқ баробарига кўтариш”дан мақсад уни қулоққа теккизишдир, чунки қулоқнинг юмшоғига қўл тегиши қўлнинг қулоқ баробарига кўтарилганининг аниқ белгисидир”, деганлар. Бу ҳақда “Раддул Муҳтор”, “Ал-Лубоб фий шарҳил китоб”, “Фатавои Қозихон”, “Шарҳул Виқоя”, “Мажмаъул анҳур” шу каби бир қанча мўътабар фиқҳий китобларимизда баён қилинган.

Намозда қўл боғлаш тартиби. Ҳанафий мазҳабимизга кўра, намозда турган киши қўлларини бир-бирига боғлаб, киндик остига қўяди. Бу ҳақда бир қанча ривоятлар мавжуд бўлиб, жумладан: Воил ибн Ҳужр розийаллоҳу анҳудан, у зот оталаридан ривоят қилинади. «У зот айтадилар: “Мен Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам намозда ўнг қўлларини чап қўллари устига – киндик остига қўйганларини кўрдим“ (Имом Ибн Абу Шайба ривояти). “Эълоус сунан” китобида, бу ҳадиснинг ровийлари ишончлидир, дейилган. Яна бир ривоятда шундай келади: Абу Воил розийаллоҳу анҳудан ривоят қилинади: «Абу Ҳурайра розийаллоҳу анҳу айтдилар: “Намозда кафтнинг устига кафтни қўйиб, киндик остида ушланади”» (Имом Абу Довуд ривояти). Аллома Зафар Аҳмад Усмоний мана шу ривоятни келтириб, шундай деганлар: “Муҳаммад ибн Сирин Абу Ҳурайра розийаллоҳу анҳудан ҳадис ривоят қилганларида, у зотдан “Бу Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламданми?” деб сўраганлар. Шунда Ибн Сирин раҳматуллоҳи алайҳ: “Абу Ҳурайра розийаллоҳу анҳунинг ҳар бир ҳадиси Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламдандир”, деб жавоб берганлар. Демак, бундан Абу Ҳурайра розийаллоҳу анҳунинг ҳар бир ҳадиси марфуъ (Расулуллоҳдан келган) эканлиги келиб чиқади. Шундай қилиб, намозда қўлларни киндик остига қўйиш суннат эканлиги собит бўлган”.

Манбалар асосида

Учқўрғон тумани "Байтул муқаддас" жоме масжиди имом-ҳатиби

Ғиёсиддин Тожимирзаев тайёрлади

Ислом дини мусулмонларни нафақат ибодат масалаларида, балки ҳаётнинг барча жабҳаларида, жумладан оила, мерос, касб-ҳунар, савдо-тижорат ва ўзаро молиявий муносабатларда ҳам шариат аҳкомларига амал қилиб яшашга буюради. Ҳозирги умумжаҳон глобаллашув жараёнида, минтақавий ва давлатлараро иқтисодий-молиявий интеграциялашиш жараёни кескин авж олиб бораётган пайтда мусулмонларнинг эътиқодига мувофиқ ва шариат кўрсатмаларига уйғун бўлган молиявий хизматлар бозорини шакллантириш ва ривожлантириш катта аҳамиятга эга.

Ислом молиясининг ривожланиш тарихи

Ўтган асрнинг 1950-1960 йилларида Осиё, Африка ва Яқин Шарқ мусулмон ўлкаларининг мустақилликка эришишлари ҳамда 1970-йилларда жаҳон бозорида бўлиб ўтган нефт инқирозлари ҳозирги замонавий Ислом молияси тизимининг вужудга келишига туртки бўлди. Нефт экспорт қилувчи Форс кўрфази давлатларининг молиявий аҳволи яхшилана бошлади. Ислом оламининг давлат арбоблари, сиёсатшунослари ва диний уламолар бир неча марта йиғилишиб, мусулмонлар учун зарур ислом молияси ва ислом банк тизимини яратиш ҳақида анжуманлар ўтказишди. Натижада, 1975 йилда мусулмон давлатларининг ҳамкорлигида Саудия Арабистонида жойлашган Ислом Тараққиёт Банки ташкил этилди. Мазкур йилнинг ўзида шу минтақанинг бир қанча тадбиркорлари иштирокида дунёнинг биринчи хусусий ислом банки – Дубай Ислом Банки ташкил этилди. Икки йилдан сўнг яна учта ислом банклари: Мисрнинг Файсал Ислом Банки ва Суданнинг Файсал Ислом Банки ҳамда Кувайтнинг Kuwait Finance House номли ислом банклари фаолият бошлади.

Кейинги ўн йилликларда ислом молиями тизими янада тараққий эта бошлади. 1980-йилларда Эрон ва Судан ўз молия тизимларини тубдан ислоҳ қилишди, натижада, мамлакат банк тизимида умуман фоиз деган тушунча қолмади. Ҳозирги кунда Эрон дунёнинг энг катта ислом молиявий бозорига эга: 2021 йил якунига кўра, мамлакатнинг ислом молиявий активлари 1235 млрд. АҚШ долларини ташкил қилди[1].

Малайзияда илк ислом молиявий муассасаси 1963 йилда ташкил этилган. Бу муассаса Мусулмон Ҳожиларнинг Жамғарма Ташкилоти сифатида таъсис этилиб (ҳозирги Tabung Hajj ташкилоти), ҳажга бормоқчи бўлган мусулмонларнинг пул маблағларини жалб қилиш, бошқариш ва уларни инвестиция қилиш билан шуғулланади. Бу ташкилот жуда муваффақиятли фаолият олиб бориб, 1983 йилда Малайзия Ислом Банкининг ташкил этилишида катта рол ўйнади.

Ҳозирги кунда Малайзия банк тизимида анъанавий банклар ҳам, ислом банклари ҳам бирдай фаолият юритади. Илгари Баҳрайн ислом молиявий тизимининг “пойтахти” саналган бўлса, ҳозирги кунда Малайзия бу етакчиликни ўз қўлига олган. Мамлакатда ислом молияси ва ислом банк фаолиятини тўла-тўкис мувофиқлаштирувчи қонунчилик базаси ишлаб чиқилган, ислом молияси бўйича олий таълим ва малака ошириш дастурлари халқаро стандартлар бўйича йўлга қўйилган. Мамлакатнинг Bursa Malaysia биржаси сукук листинглари бўйича дунёнинг энг катта фонд биржаси ҳисобланади. Жаҳон Банкининг таҳлилига кўра, 2022 йилда Малайзия Islamic Economic Indicator (Исломий Иқтисодий Кўрсаткич) бўйича тўққиз йил узлуксиз равишда дунёнинг энг пешқадам мамлакати бўлиб келмоқда. Ундан кейин Саудия Арабистони, БАА ва Индонезия давлатлари ўрин олган. Ушбу рўйхатнинг 15 талигига Буюк Британия ва Қозоғистон ҳам киришга муваффақ бўлган[2].

Ислом молиясининг бугунги кундаги ҳолати

Ўтган давр давомида ислом молияси бозорининг ҳажми анча ўсди. 2021 йил якунига кўра, жаҳон ислом молиявий бозори активларининг қиймати 4,0 трлн. АҚШ долларига етди, ислом молиявий муассасалар сони эса 1700 га яқинлашди. Таққослайдиган бўлсак, 1990-йилларнинг ўрталарида ислом молия тизими фақат Яқин Шарқ ва Малайзияда мавжуд бўлиб, ислом молиявий муассасалар сони 144 та, активларининг йиғиндиси эса бор-йўғи 150 млрд. АҚШ доллари атрофида эди.

Дунё мусулмон аҳолисининг сони ва даромадлари ошиши, иқтисодий-молиявий инқирозларга нисбатан чидамлилиги, ислом банкларига, ва умуман, ислом динига дунё халқларининг қизиқиши ва бошқа бир қанча омиллар сабабидан ислом молияси тизимининг аҳамияти кундан-кун ошиб бормоқда. Пандемиядан олдин ислом молия тизимининг йиллик ўсиш суръатлари ўртача 10-12% ни ташкил қилган бўлса, пандемия даврида ислом молиявий бозорининг ўсиши янада жадаллашди (2020 йилда – 14%,  2021 йил – 17%).

Ислом молиявий муасасалар нафақат Яқин Шарқ ва Малайзияда, балки бошқа мусулмон ўлкаларда, ҳатто Ғарб ва Шимолий Америка давлатларида ҳам фаолият юритиб келмоқда. Мисол учун, АҚШда JP Morgan, The Bank of Whittier, American Finance House, Standard Chartered Islamic Banking ва бошқалар, Буюк Британияда эса Islamic Bank of Britain, European Islamic Investment Bank, HSBC, Halal Mortgages сингари тижорат банклари шариат талабларига жавоб берувчи молиявий хизматлар кўрсатмоқда. Буюк Британия, Гонконг, Жанубий Африка давлатларининг сукук облигациялари чиқаргани, АҚШнинг Goldman Sachs инвестицион банки сукук облигациялари орқали 500 млн. долларлик капитал жалб қилганлиги номусулмон давлатларнинг ҳам ислом молиясига қизиқиши ортиб бораётганини кўрсатади. 2013 йилда Лондонда бўлиб ўтган 9-чи Жаҳон Исломий Иқтисодий Форумида (9th WIFE) Буюк Британиянинг ўша пайтдаги Бош вазири Дэвид Кэмерон “Лондон ҳозир ҳам мусулмон олами ташқарисида ислом молиясининг энг катта маркази. Мен Дубай ва Куала Лумпур қатори Лондон ҳам ислом молиясининг бутун жаҳонда энг катта марказига айланишини истайман”, деган эди.

Исломий молия бозорининг энг йирик иштирокчи давлатлари – Эрон, Саудия Арабистони ва Малайзия. 2021 йил натижасига кўра, бу уч давлатнинг жаҳон ислом молиявий тизимидаги улуши 70%ни ташкил қилди. Учликдан кейинги асосий иштирокчилар БАА, Кувайт, Қатар, Индонезия ва Баҳрайндир.

Ислом молиявий тизими асосан қуйидаги хизмат секторларидан иборат: ислом банклари, такофул суғурта бозори, ислом финтек компаниялари, сукук қимматли қоғозлар бозори ва инвестицион фондлар.

Ислом банклари ислом молиявий тизимида жалб қилинган активларнинг ҳажми бўйича энг пешқадам сектор бўлиб, уларнинг ҳиссаси 70% ни ташкил этди. Ислом молиявий тизимида 18% улушга эга бўлган сукук облигациялари, ислом банклардан кейин исломий инвесторларнинг маблағларини жалб қилувчи энг катта молиявий инструмент ҳисобланади.

Ислом молиявий тизими соҳалар кесимида (2021 йил)

Ислом молияси соҳаси Жами активлар (млрд.долл.) Улуши (%) Муассасалар / инструмент сони
Ислом банклари 2 765 70% 566
Такофул суғурта компаниялари 73 2% 335
Ислом финтек компаниялари 169 4% 778
Сукук бозори 713 18% 4 426
Ислом инвестиция фондлари 238 6% 1 903

 

Манба: ICD – Refinitiv Islamic Finance Development Report 2022

Ислом инвестиция фондлари (6%), ислом финтек компаниялари (4%), такофул (2%) секторлари эса секинлик билан ривожланиб бораётган, аммо улкан ўсиш салоҳиятига эга бўлган молиявий хизматлардан саналади.

Соҳа экспертларининг айтишича, ислом молиявий тизими кейинги йилларда ҳам сезиларли суръатларда ўсиши кузатилади. Ислом молиявий муассасалар сафига қўшилаётган янги компаниялар, ислом молияси қонунларини қабул қилаётган давлатларнинг сони кўпайиб бориши бу тизимнинг кенг истиқболларга эга эканлигидан далолатдир.

Ислом молиясининг афзалликлари

Ислом молиявий тизимнинг ўсишига, оммалашувига, географик кенгайишига унинг анъанавий молияга нисбатан бир қанча афзалликлар ва устунликларга эга эканлигидир. Хусусан, ислом молиявий тизими:

  • Молиявий адолатни тарғиб қилади ва қўллаб-қувватлайди

Молиявий адолат ислом таълимотининг бош тамойилидир. Ислом молиявий муассасалар фойда ва зарар тақсимотида мувозанатни сақлашга ҳаракат қилади. Улар лойиҳада тадбиркор билан тенг ҳуқуқли шерик сифатида иштирок этишади. Лойиҳадан тушадиган даромадлар ҳам, лойиҳа билан боғлиқ рисклар ҳам томонлар келишуви асосида адолатли тақсимланади. Агар ислом банки молиялаштириш орқали керакли фойдани кўзлаётган бўлса,  албатта, зарарга ҳам шерик бўлишга тайёр бўлиши шарт.

  • Молиявий фаолликни оширади

Аллоҳ таоло Қуръони Каримда: “Аллоҳ байъ (тижорат)ни ҳалол, рибони ҳаром қилган”, деб марҳамат қилган (Бақара сураси, 275-оят). Рибо ёки бизнинг тилда судхўрлик фаолияти ҳаром қилингани сабабли, кўпчилик мусулмонлар анъанавий банкларга омонат жамғармаларини қўйишдан ҳам, банк кредитларини олишдан ҳам четланишга ҳаракат қиладилар. Айрим таҳлилчиларнинг таъкидлашича, дунё мусулмонларининг тўртдан уч қисми анъанавий банклар билан деярли алоқа қилмайди. Ислом банк тизими эса бу тўсиқни олиб ташлашга ва мусулмонларнинг банклар билан фаолроқ ҳамкорлик қилишига ёрдам беради.

  • Ҳаром ва зарарли нарсаларнинг таъсирини камайтиради

Ислом молиявий муассасалар спиртли ичимликлар, тамаки маҳсулотлари, қимор ўйинлари, беҳаё фильмлар савдоси ва бошқа жамиятга зарарли фаолиятларни молиялаштирмайди. Яхшироқ эътибор берилса, ислом молияси нафақат мусулмонларга, балки бошқа эътиқод вакилларига ҳам манфаат келтиради.

  • Молиявий барқарорликни мустаҳкамлайди

Ислом банклари мижозлар рискларининг маълум қисмини зиммаларига олишлари сабабли ҳар бир аризани, лойиҳани пухтароқ ўрганишади, уларнинг қарор қабул қилиш жараёни ҳам анча кенг қамровли. Рисклари ҳаддан зиёд катта бўлган лойиҳалар, ислом банклари томонидан рад этилади.

Ислом молиявий тизимининг молиявий барқарорликни сақлашдаги энг катта омили – ислом молиясининг реал иқтисодиёт билан чамбарчас боғлиқлиги. Ҳали ишлаб чиқарилмаган ёки йўқ нарсани сотиш, опцион, деривативфючерс каби негизи реал бизнес билан боғланмаган қимматли қоғозлар савдоси, Short Sales сингари қарзга олинган ва ўзига тегишли бўлмаган активларни сотиш, шартнома муддатлари ва нархлари мавҳум бўлган нарсаларнинг тижорати, ва шунга ўхшаш барча молиявий спекуляцион фаолиятлар шариат томонидан тақиқланган. Анъанавий молия бозорларда кенг авж олган “қарзларни сотиш ва сотиб олиш” фаолияти ҳам қатъиян ман қилинган. Бундай фаолиятлар молия бозорининг ҳажмини сунъий тарзда “совун пуфагидай” шишириб, жуда катта иқтисодий муаммолар келтириб чиқаришини 2007-2009 йилларда АҚШда рўй берган ва бутун жаҳон молиявий инқирозига сабаб бўлган субкредитли ипотека инқирози мисолида кузатиш мумкин.

Ислом молиявий муассасалари реал иқтисодиётга асосланган, молиялаштириш шартлари барча иштирокчиларга бирдек равшан бўлган, кейинчалик томонларнинг низоларига сабаб бўлмайдиган инвестицион лойиҳаларга маблағ киритади. Шунинг учун ҳам, ислом молияси устувор бўлган миллий иқтисодиётнинг молиявий сектори ҳам барқарор бўлади.

2007-2009 йилларда ва ундан илгари ҳам бўлиб ўтган барча иқтисодий-молиявий инқирозлар мисолида ислом молияси тамойиллари асосида ишлайдиган молия бозорларининг ривожланиши барча мамлакатларнинг барқарорлиги учун жуда аҳамиятли эканлиги ўз исботини топди.

  • Иқтисодий тараққиётни кучайтиради

Барча бизнес вакиллари сингари ислом молиявий муассасалари ҳам ўз фаолиятидан фойда кўришни мақсад қилади. Аммо, ислом молиявий муассасалари даромадни бошқа бировнинг зарари эвазига эмас, балки иқтисодий қўшимча қиймат яратишга қаратилган ва ишлаб чиқариш самарадорлиги юқори бўлган лойиҳаларга адолат ва ошкоралик асосида пул киритиш орқали фойда топишни кўзда тутишади.

Ислом банки <-> мижоз, исломий инвестор <-> тадбиркор ўртасидаги олди-бердилар фақат ва фақат ўзаро манфаат устига қурилади. Молиявий спекуляция, реал иқтисодий секторга боғланмаган қимматли қоғозлар ва қарз олди-бердилари ҳамда шариат рухсат бермаган бошқа фаолиятлар, юқорида гувоҳи бўлинганидек, иқтисодий-молиявий мутаносибликка раҳна солганидек, ислом молиявий муассасалари мамлакатда соғлом ва самарали иқтисодий-молиявий муҳит яратилишига замин яратади ва ўша мамлакатнинг иқтисодий тараққиётига ҳам бевосита, ҳам билвосита ҳисса қўшади.

Ислом молияси тамойилларининг яна бир муҳим нуқтаси – тўлов қобилияти ёки молиявий аҳволи ёмонлашган қарздорларга енгиллик бериш, иложи борича, уларнинг аҳволлари яхшилангунча қарз муддатларини чўзиб, уларга ёрдамлашиш. Зеро, Аллоҳ таоло Қуръони Каримда: «Агар (қарздор) ночор бўлса, бойигунча кутинг! Агар билсангизлар, (берган қарзингизни) садақа қилиб юборишингиз ўзингиз учун яхшироқдир», деб марҳамат қилган. (Бақара сураси, 280-оят).

Хулоса қилиб айтганда, ҳозирги умумжаҳон глобаллашув шароитида миллий иқтисодиётнинг барқарор ривожланиши учун ислом молияси тамойиллари асосида фаолият юритувчи самарали молиявий тизимнинг жорий этилиши тобора жиддий аҳамият касб этиб бормоқда. Ислом молиявий тизими миллий иқтисодиётни мустаҳкамлаш билан биргаликда халқ фаровонлиги ва саодати учун ҳам хизмат қилишни кўзда тутади.

Тошкент ислом институти,“Ижтимоий фанлар”

кафедраси катта ўқитувчиси Алижон Равшанов

Фойдаланилган адабиётлар

[1] ICD – Refinitiv Islamic Finance Developmen Report 2022

[2] Islamic Finance and the Development of Malaysia’s Halal Economy, World Bank Group Inclusive Growth & Sustainable Finance Hub in Malaysia, October 2022

Янгиликлар

Top