Сайт тест ҳолатида ишламоқда!
24 Декабр, 2025   |   4 Ражаб, 1447

Тошкент шаҳри
Бомдод
06:21
Қуёш
07:47
Пешин
12:28
Аср
15:18
Шом
17:03
Хуфтон
18:22
Bismillah
24 Декабр, 2025, 4 Ражаб, 1447

Do‘stlik va og‘izbirchilikni mustahkamlovchi shodiyona

13.11.2024   6705   5 min.
Do‘stlik va og‘izbirchilikni mustahkamlovchi shodiyona

Bag‘rikenglik haftaligi

Oʻzbekiston – bagʻrikeng mamlakat. Unda turli millat va elat vakillari asrlar davomida ahil-inoq yashab kelgan. Qiyin kunlarda bir-biriga yordam berib, quvonchli damlarda shodligiga sherik boʻlgan. Bagʻrikenglik xalqimiz uchun shunchaki umuminsoniy xislat boʻlibgina qolmay, davlat darajasida eʼtibor qaratiladigan qadriyat hamdir.


BMT Bosh Assambleyasi qaroriga koʻra, 1997-yildan buyon har yili butun dunyoda 16-noyabr Xalqaro bagʻrikenglik kuni sifatida nishonlanadi. Bu sanani yurtimizda ham nishonlash yaxshi anʼanaga aylangan. 2019-yildan buyon ushbu sanaga bagʻishlab tadbirlar tashkil etiladi. 


Bugun Oʻzbekiston jahon mamlakatlari uchun bagʻrikenglik namunasini oʻzida mujassam etgan davlat sifatida namoyon boʻlmoqda. Davlatimizning bu boradagi koʻp asrlik tajribasi, millatimizga xos bagʻrikenglik Markaziy Osiyo va boshqa rivojlangan mamlakatlar uchun andaza boʻlib xizmat qiladi, desak mubolagʻa emas. 


Millatlararo munosabatlar va xorijiy mamlakatlar bilan doʻstlik aloqalari qoʻmi tasi hamda Din ishlari boʻyicha qoʻmita qator tashkilotlar bilan hamkorlikda Xalqaro bagʻrikenglik kuniga bagʻishlab mamlakatimizda “Bagʻrikenglik haftaligi”ni oʻtkazmoqda. Haftalik doirasida davra suhbatlari, konferensiyalar, fotokoʻrgazma va boshqa madaniy-maʼrifiy, ilmiy-amaliy tadbirlar tashkil etilishi belgilangan. 


Haftalikni oʻtkazishdan asosiy maqsad fuqarolik burchi, masʼuliyatini anglash, vatanparvarlik, shaʼn va qadr-qimmat, shuningdek, bagʻrikenglikka asoslangan millatlararo muomala madaniyatini mustahkamlash orqali aholi, jumladan, bolalar va yoshlarning jamiyat rivojidagi ishtirokini faollashtirish, millatlararo totuvlik va konfessiyalararo bagʻrikenglik hissini yanada kuchaytirishga hissa qoʻshishdir. 


Haftalikning ilk tadbiri Oʻzbekiston Milliy teleradiokompaniyasi Media marka zida mamlakatimizda millatlararo totuvlik va diniy bagʻrikenglikni taʼminlash, xorijiy davlatlar bilan doʻstlik aloqalarini rivojlantirish borasidagi ishlar yuzasidan “Oʻzbekiston — bagʻrikeng diyor” mavzusida Xalqaro press-klubning navbatdagi sessiyasi bilan boshlandi.


Press-klub sessiyasida qator tashkilotlar, milliy madaniy markazlar rahbarlari va konfessiya vakillari ishtirok etdi. Spikerlar mamlakatimizdagi millatlararo totuvlik va diniy bagʻrikenglik siyosatiga yuqori baho berib, “Bagʻrikenglik haftaligi” doirasida boʻlib oʻtadigan tadbirlar xalqlarimiz orasidagi doʻstlik rishtalari, millatlararo totuvlik va diniy bagʻrikenglik munosabatlarini yanada mustahkamlashga xizmat qilishini taʼkidladi. 


Xalqaro press-klub sessiyasidan soʻng “Yangi Oʻzbekiston” bogʻida turli millat va diniy konfessiya vakillari ishtirokida Mustaqillik monumentiga gulchambar qoʻyish tadbiri boʻlib oʻtdi.


Haftalik dasturiga koʻra, yurtimizning barcha hududida turli tadbirlar oʻtkazili shi belgilangan. Davlat umumtaʼlim mak tablarida “Milliy anʼana va udumlar” koʻrgazmalari, “Bagʻrikenglik – mening nazdimda” mavzusida insholar tanlovi, “Mening bagʻrikeng dunyom” mavzusida rasmlar tanlovi hamda bagʻrikenglikni targʻib qiluvchi sheʼrxonlik kechalari oʻtkaziladi. 


Davlat oliy taʼlim muassasalarida “Biz – bir mamlakatda yashayotgan yagona xalqmiz”, “Diniy maʼrifat va millatlararo bagʻrikenglik – jamiyat barqarorligi sharti”, “Millatlararo totuvlik va bagʻrikenglik – umrboqiy qadriyatlar” mavzularida davra suhbatlari, “Oʻzbekiston – umumiy uyimiz” mavzusida ilmiy-amaliy va maʼrifiy tadbirlar oʻtkazish koʻzda tutilgan. 


Qoraqalpogʻiston Respublikasi, viloyatlar va Toshkent shahri hamda tuman (shahar)lardagi xiyobon va sayilgohlarda “Oʻzbekiston – bagʻrikeng diyor” shiori ostida madaniy tadbirlar, qardosh xalqlar yozuvchi, shoir va rassomlarining badiiy asarlari koʻrgazmalari boʻlib oʻtadi. 


Oʻzbekiston Milliy teleradiokompaniyasi hamda nodavlat telekanallar orqali oʻzbek xalqining bagʻrikengligi, mehmondoʻst va tinchliksevarligi hamda buyuk ajdodlar merosiga bagʻishlangan badiiy va hujjatli filmlar namoyishi koʻzda tutilgan.


Guldana Avezdurdiyeva, 

Respublika turkman madaniyat markazi raisi:

– Bagʻrikenglik Oʻzbekistondagi turli millatlar hamjihatligi, birdamligi ifodasidir. Tarixga nazar solsak, oʻzbek xalqining bagʻrikengligi oʻziga xos qadriyatga aylanib ulgurgan. Albatta, bu qadriyatning munosib davom ettirilishi, kelajak avlodga oʻz holicha yetkazilishi bugunning talabi. Haftalikning yuqori saviyada oʻtkazilayotgani, hech shubhasiz, millatlarimiz orasidagi totuvlikni yanada rivojlantiradi, mehr oqibatni yanada mustahkamlaydi. 

Fursatdan foydalanib, Respublika turkman madaniyat markazi hamda Oʻzbekistonda istiqomat qilayotgan turkman millati vakillari nomidan barcha vatandoshlarni bayram bilan samimiy muborakbod etaman. Doʻstligimiz, hamjihatligimiz hamisha barhayot boʻlsin!


Yeji Matsulevich, 

Oʻzbekistondagi Rim-katolik cherkovi yepiskopi: 

– Ilgari Xalqaro bagʻrikenglik kuni faqat bir kun nishonlangan boʻlsa, hozir butun haftalik doirasida bayram qilinmoqda. Bu ham Oʻzbekistonning qanchalik bagʻrikeng mamlakat ekanini ifoda etadi. Qolaversa, butun millat, elat hamda turli din vakillari ahil va totuv yashayotganini koʻrsatadi. Mazkur bayram bilan butun Oʻzbekiston ahlini muborakbod etaman.

Jonibek ALIJONOV, 

“Yangi Oʻzbekiston” muxbiri

Manba: “Yangi Oʻzbekiston” gazetasi 2024-yil 13-noyabr, 230-son

Бошқа мақолалар
Мақолалар

Ғийбат қилишаётганини эшитсангиз...

30.07.2025   13608   7 min.
Ғийбат қилишаётганини эшитсангиз...

Бисмиллаҳир Роҳманир Роҳийм

Ғийбатнинг таърифини ушбу ҳадисдан билиб оламиз:

Абу Ҳурайра розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади: “Ё Аллоҳнинг Расули, ғийбат нима?” деб сўрашди. “Биродарингни ўзига ёқмаган нарса билан эслашинг”, дедилар. Шунда: “Биродаримда мен айтган нарса бўлса-чи, бунга нима дейсиз?” дейишди. “Агар айтганинг унда бўлса, ғийбат қилган бўласан, айтганинг унда бўлмаса, бўҳтон қилган бўласан”, деб жавоб бердилар” (Абу Довуд ривоят қилган).

Баъзилар “Мен биродаримнинг йўқ айбини гапирмаяпман. Балки бор айбини айтяпман” деб даъво қилишади. Мазкур ҳадисга кўра уларнинг даъвоси асоссиз бўлиб, улар ғийбат қилаётган бўлишади.

Қуръони каримнинг Ҳужурот сурасида Аллоҳ таоло айтади: "Эй иймон келтирганлар! Кўп гумонлардан четда бўлинглар, чунки баъзи гумонлар гуноҳдир. Жосуслик қилманглар. Баъзиларингиз баъзиларингизни ғийбат қилманглар. Сизлардан бирорталарингиз ўзининг ўлган биродарининг гўштини ейишни яхши кўрадими? Ҳа, ёмон кўрасизлар. Аллоҳдан қўрқинглар! Албатта, Аллоҳ тавбани кўп қабул қилувчи ва раҳмлидир".

Маълумки, кимнинг ўйига бадгумонлик ўрнашса, у одам ўша гумонини тасдиқлаш учун ҳужжат ва далил қидира бошлайди. Натижада гумон остидаги одамнинг ўзига билдирмасдан, айбини ахтаришга тушади. Буни эса, жосуслик, дейдилар. Одатда, жосуслик деб бировга ёмонлик етказиш ниятида айбларини ва заиф жойларини ўзига билдирмай яширинча ахтаришга айтилади. Бу иш ҳам катта гуноҳлардандир. Чин мусулмон кишининг қалби бу каби жирканч одатлардан пок бўлмоғи зарур.

Афсуски, уч-тўртта улфатлар йиғилиб қолса, суҳбат орасида кимнидир ғийбат қилиш ҳам содир бўлади. Иймони комил мусулмон бировни ғийбат қилмаслиги, ғийбатчиларни бу гуноҳдан қайтаришга уриниши, агар улар ғийбатдан тилларини тиймасалар, ўзи ундай мажлисни тарк этиши керак. Чунки ғийбатчилар билан бирга ўтириб, уларни бу ишдан қайтармай ўтираверган киши ўша кимсаларнинг гуноҳига шерик бўлади.

Ғийбат биродаримизнинг унга ёқмайдиган нарса билан эслаш экан, бу нарса унинг ташқи кўриниши, шаклига оид бўлиши ҳам мумкин. Масалан, баъзилар “Фалончи пакана”, “Фалончи чўлоқ”, “Фалончи найнов”, “Фалончи қора” каби гапларни кўп ишлатишади. Бу гапни ўша инсон эшитса, хафа бўлади. Демак, бу ҳам ғийбат ҳисобланади.

Ғийбатчини ҳеч ким ёқтирмайди. Ундай кимсага охиратда ҳам аламли азоб бордир.

Анас ибн Молик розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади, Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам дедилар: “Меърожга чиқарилганимда бир қавмнинг ёнидан ўтдим. Уларнинг мисдан бўлган тирноқлари бўлиб, улар (ўша тирноқлар ила) юзларини ва кўкракларини тирнар эдилар. Мен: “Эй Жаброил, булар ким?” деб сўрадим. У: “Улар одамларнинг гўштларини ейдиган (ғийбат қиладиган) ва уларнинг обрўларига тил теккизадиган кишилардир” деб жавоб берди” (Имом Аҳмад ва Абу Довуд ривоят қилишган).

Оддий тирноқ билан юзингизни ёки танангизнинг бирор жойини қашийверсангиз, бориб-бориб ўша жой ярага айланади. Энди мисдан бўлган тирноқлар билан юз ва кўкракларни тирнаш жуда қўрқинчлидир. Ҳадиси шарифда ғийбатчилар “одамларнинг гўштларини ейдиганлар” деб васф қилинмоқда. Бу Ҳужурот сурасида келтирилган ғийбатчи мисолининг ҳадисда ҳам келтирилишидир. Ғийбатчи кимса ғийбат қилаётган пайтда дўстининг, диндошининг гўштини еб ўтирган бўлади.

Имом Аҳмад, Имом Абу Довуд ва бошқалар Абу Барза Ал Асламий розияллоҳу анҳудан ривоят қилган ҳадиси шарифда  Пайғамбаримиз алайҳиссалом бундай марҳамат қилдилар: “Эй тили билан иймон келтириб, қалбига иймон кирмаганлар! Мусулмонларни ғийбат қилманглар, уларнинг авратлари орқасидан (номусларига тегувчи гап тарқатиб) тушманглар! Чунки ким ўз биродарининг аврати ортидан тушса, Аллоҳ унинг аврати ортидан тушади. Кимки, Аллоҳ унинг ортидан тушган бўлса, уни шарманда-ю шармисор қилади, гарчи уйининг ичкарисида бўлса ҳам!”.

Саъд ибн Абу Ваққос билан Холид ибн Валид розияллоҳу анҳумонинг орасидан гап ўтиб қолди. Кейин бир киши Саъднинг олдида Холидни ғийбат қилмоқчи эди, Саъд унга бундай деди: «У билан ўртамизда бўлиб ўтган нарсанинг асло динимизга алоқаси йўқ!».

Ғийбат ҳаром бўлгани каби ёмон гумон ҳам ҳаром. Биродарингиз ортидан ёмон гаплар сўзлаш ҳаром бўлганидек, ундан асоссиз равишда ёмон гумон қилишингиз ҳам ҳаром. Ёмон гумон деганда биров ҳақида қалбда чиқарилган ҳукм ёки мустаҳкам эътиқодни назарда тутяпмиз. Аммо хаёлга келган турли нарсалар, ўй-фикрлар авф қилинган, ҳатто шак ҳам кечирилган.

Гумон қалбнинг ўша томонга кўпроқ мойил бўлиши, кўпроқ таянишидир. Аллоҳ таъоло айтади: “Эй иймон келтирганлар! Кўп гумонлардан четда бўлинглар, чунки баъзи гумонлар гуноҳдир” (Ҳужурот сураси, 12-оят).

Ёмон гумон ҳаром қилинишининг сабаби шуки, қалблардаги сир-асрорларни фақат ғайбни билувчи Зотгина билади, шундай экан сиз биров ҳақида ёмон эътиқодда бўлишга ҳаққингиз йўқ. Магар сизда бунга етарлича асослар бўлса ва уларни яхши тарафга таъвил қилиш имкони бўлмаса, унда кўрган, гувоҳи бўлган нарсангиздан бошқани эътиқод қилишдан ўзга имконингиз йўқ. Аммо кўзингиз билан кўрмасангиз ҳам, қулоғингиз билан эшитмасангиз ҳам ичингизда гумон пайдо бўлаётган бўлса, билингки, бу шайтондандир.

Биринчидан, ғийбатни эшитган пайтда ғийбат қилинаётган инсон ҳақида ёмон гумонга бормаслик, у ҳақда зикр этилаётган ёмон сифатларни рост деб билмаслик, бошқа одамлар ҳузурида уни накл қилмаслик, ғийбат қилган кишини гуноҳи кабира қиляпти деб билиш, унинг гапини эътиборсиз деб ҳисоблаш, «Эҳтимол, ғийбат қилинган инсонга унинг адовати бордир, шунинг учун шундай гапларни гапираётгандир», деб ўйлаш лозим.

Иккинчидан, ғийбатни эшитгач, унга шерик бўлиб, мусулмон биродарининг қолган айбларини ҳам очмасин. Ғийбат қилувчи киши Аллоҳ таолонинг итобига қолади, агар мен унга шерик бўлсам, Аллоҳ таоло мендан норози бўлади ва қиёмат куни азоблайди, деган фикрда бўлсин.

Учинчидан, бир мусулмон биродарининг ғийбат қилинаётганини эшитса, ўша мусулмонни мақташни бошласин ва унга ёрдам берсин. Ажаб эмаски, шунда ғийбат қилувчи ғийбатдан тийилса.

Тўртинчи иш шуки, ғийбат қилувчини тил билан айтиб ёки қўл ва кўз билан ишора бўлса ҳам, ғийбатдан тўхтатиш лозим.

Агар бинамки нобинову чоҳаст,
Агар хомуш бинишинам гуноҳаст.

Назмий маъноси:
Агар кўрсамки кўр олдида чоҳдур,
Индамай ўтирсам, бешак, гуноҳдур.

Насрий баëни:
Агар кўзи кўр кишининг олдида чуқурни кўрсам-у, индамай ўтираверсам, гуноҳдир.

Агар уни ғийбат қилишдан қайтариш имкони бўлмаса, ўша мажлисдан туриб кетиш лозим. Борди-ю, туриб кетишнинг ҳам иложи бўлмаса, у ҳолда бўлаётган ғийбатни дилда ёмон кўриб ўтириш керак. Рози бўлиб, жим ўтириш жоиз эмас.

Яна бир гап. Ғийбатчига «Жим бўл» деб туриб, лекин бўлаётган ғийбатни дилда хоҳлаб туриш мунофиқликдир.

Ибн Масъуд розияллоҳу анҳу айтади: «Аллоҳга қасамки, агар бир киши бошқа кишини “бу итни эмган” деб айблаганда, куни келиб ўзи, албатта, итни эмган бўларди».

Муҳаммад ибн Сирин раҳимаҳуллоҳ айтади: “Инсонларнинг энг хатокори бошқаларнинг айбини кўп гапирадиганидир”. Саҳобалар ва тобеъинлар гуноҳнинг касофатига шунчалик аниқ ишонишган экан.


ТИИ Модуль таълим тизими талабаси,
Тўрақўрғон туман “Исҳоқхон тўра” жоме масжиди имом-хатиби Жаъфархон СУФИЕВ

Мақолалар