Бир ўсмир йигит бекатда ўтирган отахоннинг олдига келиб, “Ассалому алайкум отахон, мени эслай оласизми?” деб сўради. Отахон: “Йўқ, эслай олмадим, биз танишмизми?” деб жавоб қилди. Бир неча ой аввал шу бекатга келган автобусга бирга чиққандик.
Суҳбат жараёнида сиз Аллоҳга ишонишингизни айтдингиз. Мен сизга қўполлик қилиб, устингиздан кулдим. Кейин бу ишимдан уялдим, аммо сиздан кечирим сўрамадим.
Отахон жим бўлиб қолди. Ўсмир йигит гапида давом этди: “Ўша куни кечаси отам оламдан ўтиб қолди. Ҳаётим ўзгариб кетди. Қуръон ўқишни ўргандим. Энди эса, Аллоҳ яна сизга дуч қилиб, фурсат берди. Ўшанда қилиғимдан ранжиган бўлсангиз-да, ёмон гапирмадингиз. Ҳозир сиздан узр сўрамоқчиман”.
Отахон унга табассум билан қаради: “Биласанми, ўша куни ҳаққингга Аллоҳдан ҳидоят сўраган эдим. Ҳечам ёмон тилак қилмагандим. Балки ўша куни ҳаққингга қилган дуоим ижобат бўлгандир”, деди.
Хулоса шуки, кимдир сизни хафа қилса бирданига уни дуоибад қилманг. Балки мазлумнинг дуоси қабул бўладиган дамларда Аллоҳдан унга ҳидоят, ҳуснихулқ сўранг. Зеро, қўлларимизни дуога очар эканмиз, тилагимизнинг баракаси, албатта, ўзимизга ҳам тегади. Аллоҳ таоло Каломида шундай марҳамат қилади: “Ким бир яхшилик қилса, унга ўн баробар қайтарилур” (Анъом сураси, 160-оят).
Акбаршоҳ Расулов
Истисқо намози қачон ўқилади? Жума намозини адо этиб бўлгандан кейин худди жума намозидек икки ракъат жаҳрий намоз ўқилади. Лекин намозга азон ва иқомат айтилмайди.
Қандай ният қилинади?
"Икки ракат истисқо намозини ўқишни ният қилдим, ҳозир бўлган имомга иқтидо қилдим", деб ният қилинади.
Қайси суралар ўқилади?
Намозда имом истаган сурани зам сура қилиши мумкин.
Намоздан кейин имом қиблага юзланиб қўлларини баланд кўтариб дуо қилади. Жамоат ҳам у билан бирга қиблага юзланган ҳолда ўтириб, имомнинг дуосига "омийн" деб турадилар.
Намоздан кейин минбарга чиқмасдан, қавмга юзланган ва тик турган ҳолда ушбу қисқа хутбани ўқилади:
اَلْحَمْدُ لِلهِ رَبِّ الْعَالَمِينَ. نَحْمَدُهُ وَ نَسْتَعِينُهُ وَ نَسْتَغْفِرُهُ وَ نَتُوبُ إِلَيْهِ. وَنَشْهَدُ أَنْ لَا إِلٰهَ إِلَّا اللهُ وَحْدَهُ لَا شَرِيكَ لَهُ، وَنَشْهَدُ أَنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَ رَسُولُهُ ، أَمَّا بَعْدُ: يَا أَيُّهَا النَّاسُ، إِنَّكُمْ شَكَوْتُمْ جَفَافَ دِيَارِكُمْ وَتَأَخُّرَ الْمَطَرِ عَنْ أَوَانِهِ، وَقَدْ أَمَرَكُمُ اللهُ عَزَّ وَجَلَّ بِالدُّعَاءِ وَ وَعَدَكُمُ الْإِجَابَةَ، قَالَ اللهُ تَعَالَى: ﴿اسْتَغْفِرُوا رَبَّكُمْ ثُمَّ تُوبُوا إِلَيْهِ يُرْسِلِ السَّمَاءَ عَلَيْكُمْ مِدْرَارًا وَ يَزِدْكُمْ قُوَّةً إِلَىٰ قُوَّتِكُمْ﴾ فَتُوبُوا إِلَى اللهِ تَوْبَةً نَصُوحًا، وَاسْتَغْفِرُوا اللهَ جَمِيعًا لَعَلَّكُمْ تُرْحَمُونَ.
Хутбадан кейин қуйидаги истисқо дуосини қилиш тавсия этилади:
اللَّهُمَّ أَغِثِ الْقُلُوبَ بِالْإِيمَانِ، وَالْأَرْضَ بِالْمَطَرِ وَالْهَتَّانِ، اللَّهُمَّ أَنْتَ اللهُ لَا إِلَهَ إِلَّا أَنْتَ، أَنْتَ الْغَنِيُّ وَنَحْنُ الْفُقَرَاءُ، أَنْزِلْ عَلَيْنَا الْغَيْثَ وَلَا تَجْعَلْنَا مِنَ الْقَانِطِينَ، اللَّهُمَّ اسْقِنَا وَأَغِثْنَا، اللَّهُمَّ أَغِثْنَا، اللَّهُمَّ أَغِثْنَا، اللَّهُمَّ أَغِثْنَا، غَيْثًا مُغِيثًا، هَنِيئًا مَرِيئًا، مُجَلِّلًا سَحًّا، عَامًّا دَائِمًا، نَافِعًا غَيْرَ ضَارٍّ، عَاجِلًا غَيْرَ آجِلٍ، اللَّهُمَّ تُحْيِي بِهِ الْبِلَادَ، وَتُغيثُ بِهِ الْعِبَادَ، وَتَجْعَلُهُ رَحْمَةً لِلْحَاضِرِ وَالْبَادِ، اللَّهُمَّ سُقْيَا رَحْمَةٍ لَا سُقْيَا عَذَابٍ وَلَا هَدَمٍ وَلَا بَلَاءٍ وَلَا غَرْقٍ، اللَّهُمَّ أَنْبِتْ لَنَا الزَّرْعَ، وَأَدِرَّ لَنَا الضَّرْعَ، وَأَنْزِلْ عَلَيْنَا مِنْ بَرَكَاتِكَ، وَاجْعَلْ مَا أَنْزَلْتَهُ قُوَّةً لَنَا عَلَى طَاعَتِكَ، وَبَلَاغًا إِلَى حِينٍ.
اللَّهُمَّ إِنَّا خَلْقٌ مِنْ خَلْقِكَ، فَلَا تَمْنَعْ عَنَّا بِذُنُوبِنَا فَضْلَكَ ﵟرَبَّنَا لَا تُؤَاخِذۡنَآ إِن نَّسِينَآ أَوۡ أَخۡطَأۡنَاۚ رَبَّنَا وَلَا تَحۡمِلۡ عَلَيۡنَآ إِصۡرٗا كَمَا حَمَلۡتَهُۥ عَلَى ٱلَّذِينَ مِن قَبۡلِنَاۚ رَبَّنَا وَلَا تُحَمِّلۡنَا مَا لَا طَاقَةَ لَنَا بِهِۦۖ وَٱعۡفُ عَنَّا وَٱغۡفِرۡ لَنَا وَٱرۡحَمۡنَآۚ أَنتَ مَوۡلَىٰنَا فَٱنصُرۡنَا عَلَى ٱلۡقَوۡمِ ٱلۡكَٰفِرِينَﵞ بِرَحْمَتِكَ يَا أَرْحَمَ الرَّاحِمِينَ
Ўзбекистон мусулмонлари идораси
Матбуот хизмати