Al-Azhar Universiteti 970 – yilda Fotimiylar xalifaligi tomonidan tashkil etilgan. Bu Universitet Misrning eng qadimgi universiteti bo’lib, Sunniy Islomiy ta’lim uchun eng obro’li universitet sifatida tanilgan. Al-Azhar universiteti Bakalavr, Aspirantura va Magistrlik dasturlarini taklif etadi. U 81 ta fakultet, 9 ta institut, 359 ta akademik bo’lim, 42 ta markaz, 6 ta universitet kasalxonalari va 27 ta umumiy ma’muriyat bo’limlariga ega. Al-Azhar Universitetining asosiy yo’nalishlari: Fan va Texnologiyalar, Menejment va Biznesni boshqarish, San’at, Tillar va Gumanitar fanlar, Qishloq xo’jaligi, Stomatologiya va Tibbiyot. Bu universitet dunyodagi Arab adabiyoti va Islom ta’limining bosh markazi. Al-Azhar universitetida o’qish uchun juda ko’plab chet elliklar keladi. Al-Azhar 2 million o’quvchiga ega bo’lgan milliy maktablar tarmog’ini nazorat qiladi. 1996 yilga kelib, Al-Azhar universiteti Misrdagi 4000 dan ortiq o’quv Institutlari va Universitetlar boshqaruvini o’z nazoratiga oldi.
Barcha Fakultetlar:
Bakalavr – (4 yil)
Tibbiyot yo’nalishlari:
Til va Adabiyot yo’nalishlari:
Islomiy yo’nalishlari:
Muhandislik yo’nalishlari:
Boshqa yo’nalishlar…
Magistratura – (2 yil)
Barcha fakultetlar:
PhD – ( 3 yil)
Barcha fakultetlar:
Ta’lim tili – Arab tili
Ansoriddin Mamarasulov,
Toshkent Islom instituti 4-kurs talabasi.
Бисмиллаҳир Роҳманир Роҳийм
Падари бузрукворим шундай дедилар: "Биродар! Дарҳақиқат, илм ато қилиш ва фойда етказиш на устознинг, на воизнинг ва на насиҳат қилувчининг иши. У нарса бошқа бир Зотнинг ато этганидир. Илмни Аллоҳ беради. Бирор восита орқали беради, кимнидир сабаб ҳам қилади. Агар бирор одам илм толиби бўлиб ҳақиқий талаб ила келса, у ҳолда Аллоҳ таоло устознинг қалбида унинг учун фойдали бўладиган нарсани солиб қўяди. Йўқса, бирор кимсада ўзгага бирор фойда етказиш қудрати йўқдир. Токи, Аллоҳ таолонинг тавфиқи бўлмаса ва У Зот ирода қилмаса, бирор шахс ўзгага фойда етказа олмайди. Аллоҳ хоҳласа, бир жумла ила фойда етказиши мумкин. Агар хоҳламаса, узун ва мазмундор ваъзлар ҳаммаси бекор кетади".
Улуғларимизнинг бир гапи бор: "Толибнинг (илм) талаби баракотидан (илм) айтувчининг қалби ва тилига Аллоҳ таоло эшитувчилар учун фойдали нарсани жорий қилиб қўяди".
Дин илмининг баракалари
Шайхул ислом, Аллома Шамсул Ҳақ Афғоний раҳматуллоҳи алайҳ айтадилар: «Девбандаги "Дорул улум" мадрасасида ҳадис илмининг бир талабаси вафот этди. Жаноза ўқилиб, дафн қилинди. Кейин ворисларига хат юборилди. Масофа узоқлиги учун хат олти ой деганда етиб борди. Марҳумнинг қариндошлари келишди... Ректор Қори Муҳаммад Тоййиб ҳазратлари билан учрашишди ва: "Биз маййитни қабрдан қазиб олиб, юртимизга олиб кетишни хоҳлаймиз", дейишди. Қори Муҳаммад Тоййиб ҳазратлари уларга узоқ тушунтирдилар. Лекин улар жуда қайсар эди, гапга кирай дейишмасди. Шунда Қори Муҳаммад Тоййиб ҳазратлари уларни менинг ҳузуримга юбордилар. Мен ҳам уларга узоқ тушунтирдим. Улар эса: "Биз маййитни ё олиб кетамиз, ёки бутун қариндошларимиз билан бу ерга кўчиб келиб оламиз", дейишди...
Хуллас, қабр қазилди, не холки, олти ойдан кейин маййит кафанида бус-бутун ётган эди. Ундан ажиб хушбўй тараларди. Маййитнинг жасади қутига солинди ва ҳурмат юзасидан бир талаба улар билан бирга юборилди. Унинг юртига темир йўл орқали борилар эди. Темир йўл вокзалида божхона ва назоратчи ходимлар тўхтатиб: "Бу қутида маййит эмас, ноқонуний йўл ила олиб кетилаётган мушки анбар бор", деб, тобутни очишга мажбурлашди. Очиб қарасалар, не кўз билан кўрсинларки, унда ўлик жасад, аммо ҳадис илмини ўрганаётган талабанинг жасади бор эди, ундан жудаям хуш ҳид таралаётган эди.
"Насиҳатлар гулдастаси" китобидан