Al-Azhar Universiteti 970 – yilda Fotimiylar xalifaligi tomonidan tashkil etilgan. Bu Universitet Misrning eng qadimgi universiteti bo’lib, Sunniy Islomiy ta’lim uchun eng obro’li universitet sifatida tanilgan. Al-Azhar universiteti Bakalavr, Aspirantura va Magistrlik dasturlarini taklif etadi. U 81 ta fakultet, 9 ta institut, 359 ta akademik bo’lim, 42 ta markaz, 6 ta universitet kasalxonalari va 27 ta umumiy ma’muriyat bo’limlariga ega. Al-Azhar Universitetining asosiy yo’nalishlari: Fan va Texnologiyalar, Menejment va Biznesni boshqarish, San’at, Tillar va Gumanitar fanlar, Qishloq xo’jaligi, Stomatologiya va Tibbiyot. Bu universitet dunyodagi Arab adabiyoti va Islom ta’limining bosh markazi. Al-Azhar universitetida o’qish uchun juda ko’plab chet elliklar keladi. Al-Azhar 2 million o’quvchiga ega bo’lgan milliy maktablar tarmog’ini nazorat qiladi. 1996 yilga kelib, Al-Azhar universiteti Misrdagi 4000 dan ortiq o’quv Institutlari va Universitetlar boshqaruvini o’z nazoratiga oldi.
Barcha Fakultetlar:
Bakalavr – (4 yil)
Tibbiyot yo’nalishlari:
Til va Adabiyot yo’nalishlari:
Islomiy yo’nalishlari:
Muhandislik yo’nalishlari:
Boshqa yo’nalishlar…
Magistratura – (2 yil)
Barcha fakultetlar:
PhD – ( 3 yil)
Barcha fakultetlar:
Ta’lim tili – Arab tili
Ansoriddin Mamarasulov,
Toshkent Islom instituti 4-kurs talabasi.
Навоий вилояти ҳудудида жойлашган қадимги Ҳазора қишлоғидаги меъморий ёдгорлик – Деггарон масжиди VII–IX асрларда қурилган бино ўрнига XI асрда бунёд этилган.
Бу Навоий вилоятида топилган масжидлардан энг қадимгиси. Кейинчалик, масжид, сопол қозон ясовчилар маҳалласи гузарида жойлашгани учун "Деггарон масжиди" деб номланган.
Ўрта асрларда Ҳазора ўртача шаҳар сифатида машҳур эди. Ёнида эса бир канал қазилгани эски араб манбаларида зикр этилган. Шаҳар Бухоро воҳасининг "Улкан чўл" билан чегарасида қўриқлаш функцияларини бажарган ва "Кампир дувол" деб аталмиш эски фортификация тизимига кирган.
Масжиднинг ташқи кўриниши куб шаклида, усти гумбазлар билан ёпилган, хона ичида пишиқ ғиштдан тўрт ғўла (устун) ишланган. Қолган девори хом ғиштдан тикланиб, юзаси пишиқ ғишт билан қопланган. Тўрт рукн – устун (диаметри 128 см) хонақоҳ ичини деворсиз тўққиз қисмга ажратган. Марказий қисми нисбатан йирикроқ гумбаз билан ёпилган. Бошқа қисмларга – бир томонидан деворга, қарши томонидан устунга таянтириб, яна саккизта кичик гумбаз ишланган. XX асрда масжиднинг жанубий ва шарқий деворларига тақаб синчкор айвон қурилган. Айвон устунида бинонинг 1910 йили қайта қурилгани қайд этилган. Кейинчалик айвонлари вайрон бўлган.
Деггарон масжиди – исломият даврининг Марказий Осиёда сақланиб қолган қадимий саждагоҳи сифатида меъморий ўзига хослиги ва содда салобати билан диққатга сазовор.
Oyina.uz