Mulohaza uchun mavzu
Birinchi voqea. Qishloq bozori. Tong otmasdan turib, sigirining hali sutdan endigina ayrilgan buzog‘ini zarurat uchun mol bozorga olib chiqqan Shojalilni darvozadan kirmasdanoq devday keladigan
Norqobil qarshi oldi. Shojalil xotinining “Yana dallolga arzon-garovga berib qo‘ymang, haqiqiy xaridorga soting”, degan so‘zlarini esladi-da, Norqobilni chetlab o‘tmoqchi bo‘ldi. Ammo Norqobil ham anoyi emas edi. U Shojalilning qo‘lidan mahkam ushladi-da, bor kuchi bilan silkita boshladi. “Barakasini bersin, bor, baraka deng...”.
Xullas, bechora buzoqning taqdiri bozor darvozasidan kirmasdanoq hal bo‘ldi. U bir million so‘mga sotildi. Shojalil pullarni sanab, bemalol hamyoniga joyladi-da, sekin ichkariga kirdi. Ne ko‘z bilan ko‘rsinki, hozirgina sotgan buzog‘ini Norqobil boshqa xaridorga naq 1 million 200 ming so‘mga pullayotgandi...
Ikkinchi voqea. Ishsiz yurgan jiyanimni ishga joylashtirmoqchi bo‘lib, dong‘i ketgan qurilish tashkilotlaridan birining rahbariga iltimos qildim. Chunki kasbim taqozosiga ko‘ra, u bilan matbuot anjumanlarida ko‘p marta uchrashgandim. U kishi har gal qurilishda ish ko‘pligini, ish topolmayotgan yoshlar bemalol murojaat qilishini ta’kidlardi.
Mulozim iltimosimni erinchoqlik bilan eshitarkan, “Jiyaningizni ertalab oldimga yuboring”, dedi. Jiyanim Rossiyada ishlagan professional shofyor edi. Ikki kundan so‘ng jiyan uyga kelib, uni ishga olishmaganini aytdi. Jiyanning aytishicha, hujjatlariga bironta e’tiroz bildirishmabdi, faqat “Yoshingiz bizga to‘g‘ri kelmaydi”, deyishibdi. “Tog‘a, siz aytgan hayot faqat kitobda, kinolarda bo‘ladi. Qo‘ying, ovora bo‘lmang, hammasi borib-borib yana pulga taqaladi”, dedi u. Men yana o‘sha tashkilot rahbari bilan bog‘landim.
U kishi “Bizda ishga kirish uchun maxsus komissiya bor. Jiyaningizni shu komissiyaga yuborgandim. Ular nima degan bo‘lsa, shu-da”, dedi. Oradan bir hafta o‘tib, jiyanim o‘sha tashkilotda ishlayotgan bir tanishining yordamida 500 dollar evaziga ishga joylashganini aytdi.
O‘Z O‘G‘LIDAN YO‘LKIRA OLGAN OTA
Gap nima haqida borayotganini sezgandirsiz. Ha, aynan “uchinchi odam” – dallollar haqida. Sirasini aytganda, tirikchilikning bunday ko‘rinishi ilgari ham bor edi-yu, ammo bugungidagidek keng
“ommalashib” ketmagandi. Ommalashgani ham bir tomon-u, bu “kasb”ni tanlaganlarning aksariyati pul uchun hatto yaqinlarini ham sotib yuborayotgani ikkinchi tomon.
Xo‘sh, nimaga shunday bo‘lyapti? Nahotki, odamlarda mehr, oqibat, diyonat, iymon degan tushunchalar yo‘qolib borayotgan bo‘lsa?
Axir bir paytlar bir burda nonini qo‘shnisi bilan baham ko‘rgan, o‘nlab g‘irt begona yetimlarni bag‘riga olgan shu xalq emasmi? Xo‘sh, endi-chi?
– Eh, nimasini aytasiz, hatto ota-bola orasida ham hisob-kitob bo‘lyapti, - deydi Payariqdagi Ernazarqo‘rg‘on mahallasida yashovchi otaxonlardan biri Salohiddin Nosirov. – Yaqinda bir qarindoshim yuk mashinasida daladan somon olib kelib bergani uchun o‘zining o‘g‘lidan naq 200 ming so‘m pul talab qilibdi. O‘g‘li 100 ming so‘m beraman desa, ko‘nmabdi. Mana, sizga ota-bola o‘rtasidagi mehr-oqibat!
UZOQQA BORMAGAN “ISHBILARMONLIK”
Qishloqda Gulsanam degan fermer ayol bor edi. Davlatning kattagina miqdordagi mablag‘ini talon-toroj qilgani uchun fermerlikdan ketib, har joyda yurardi. Yaqinda o‘sha ayol qishloqdagi ishsiz xotin-qizlarni ish bilan ta’minlayotganini eshitib qoldim. “Xudo insof beribdi-da”, deb qo‘ydim. Ammo keyin surishtirib ko‘rsam, u yirik-yirik fermerlar bilan kelishib, ularning 10-20 gektar yerdagi ekinlarini o‘tash, ularga ishlov berish, mevalarni terish bo‘yicha shartnoma tuzarkan va bu ishga qishloqdagi xotin-xalajni jalb qilarkan. Aytaylik, bitta maydondagi ekinlarni o‘toq qilish uchun bu “brigadir xonim” fermerdan 10
million so‘m olsa, shu pulning 6 millionini ayollarga berar, qolganini esa dallolligi uchun cho‘ntakka urarkan.
Hayot sinovlari oldida ojiz qolgan sodda ayollarning topgan pullari evaziga hamyonini qappaytirayotgan Gulsanamning dang‘illama uchastkasi yaqinda elektr tarmog‘idagi qisqa tutashuv tufayli yonib, kulga aylanibdi. Chunki ochko‘z ayol hatto elektr tarmog‘iga ham noqonuniy ulanib olgan ekan.
“GASTARBAYTER”LIKNING OQIBATI
Qo‘shni qishloqlardan birida yashovchi Eshmirza 50 yoshida insult tufayli olamdan o‘tdi. Uning nimaga insult olgani haqida turli gap-so‘zlar oraladi. Odamlarning aytishicha, Eshmirza Rossiyadagi katta shaharlardan birida qurilishda ishlagan ekan. Aniqrog‘i, u yerga o‘zining aka-ukalaridan tashqari, qo‘shni qishloqlardan ham ishsiz odamlarni olib borib ishlatgan dallol ekan. Qurilish boshlig‘idan olgan pulining yarmini qo‘l ostidagilarga bo‘lib berib, qolganini o‘zining cho‘ntagiga urarkan. Qizig‘i, ertadan qorong‘i kechgacha loy, g‘isht, sement ko‘targanlarning orasida uning o‘z tug‘ishgan akasi ham bo‘lgan.
Eshmirzaning qing‘irligini sezib qolgan yigitlar undan halol ishlagan pullarini talab qilishgan. Eshmirza pullarni uyga jo‘natib yuborganini, qishloqqa qaytganidan so‘ng ularga berishini aytgan. Ammo u va’dasida turmagan. Natijada akasi boshchiligidagi aldangan yoshlar agarda Eshmirza ularning haqini bermasa, uning 2 nafar voyaga yetmagan o‘g‘illarini o‘ldirish bilan qo‘rqitadi. Eshmirza ikki o‘t orasida qoladi. Oqibatda uning qon bosimi ko‘tarilib, insultga yo‘liqadi.
“MEN YOMON ISH QILAYOTGANIM YO‘Q...”
Bundan qariyb 20 yillar ilgari, “Samarqand” telekanalida ishlab yurgan kezlarim viloyat ichki ishlar boshqarmasi xodimlari bilan hamkorlikda tungi reydlardan birida qatnashishga to‘g‘ri keldi. Tezkor guruh boshlig‘ining aytishicha, shahardagi ko‘p qavatli uylardan birida yashirin fohishaxona ochilgan ekan.
Xodimlarning sa’y-harakatlari tufayli tez orada manzilni aniqlab, ikkinchi qavatda joylashgan xonadonga kirib bordik. Xonadon ichidagi 4 ta alohida xonada 17-22 yoshlar orasidagi qizlar mijozlarning
ko‘nglini ovlash bilan band edi. Qizig‘i, bu ayollar qo‘shmachi opalarini himoya qilib gapirishdi.
– Bizga boshqa ish topib beringlar, bo‘lmasa, bola-chaqamizni boqinglar, ko‘raylik-chi, - dedi ulardan biri. – Opa bizlarga ish berdi, boshpana bilan ta’minladi.
Xonadon sohibasi, 50 yoshlar atrofidagi ayol ichki ishlar xodimlariga o‘ta bepisandlik bilan muomala qildi.
– Xo‘sh, nima bo‘pti, shu ish bilan anchadan beri shug‘ullanaman. Marhamat, qonunni buzgan bo‘lsam, sudga beringlar. Men yomon ish qilayotganim yo‘q. Nonini topolmay, ko‘chada qolgan qiz-juvonlarga boshpana, ovqat, ish haqi beryapman. Yo noto‘g‘rimi?
Ayolning do‘q-po‘pisalariga qaramay, tegishli hujjatlarni rasmiylashtirib, 6 nafar juvonni teri-tanosil kasalliklari shifoxonasiga olib ketishdi. Oradan ikki hafta o‘tib, o‘sha qo‘shmachi ayol sudda jarima bilan qutulib qolganini eshitdim.
“TIRIKCHILIK-DA”
Endi shu holatlarni bir tahlil qilib ko‘raylik. Ko‘pincha tirikchilikning qiyinligi, zamonning “aynib ketayotgani”dan nolib qolamiz. Ammo pul topish uchun inson zoti qaysi ko‘chalarga kirib chiqayotgani, qanaqa noma’qul ishlarga qo‘l urayotgani haqida o‘ylab ham o‘tirmaymiz. Yana ko‘pincha shunday holatlarga ko‘z yumib o‘tib ketamiz. O‘zimizni ovutib, “Tirikchilikda”, deb qo‘yamiz.
Nazarimda bunday yumushlarni tirikchilik, degan nom bilan oqlab bo‘lmaydi. Chunki birovning haqiga ko‘z olaytirish, harom yo‘lga yurish shariatda ham qoralab kelingan.
Qolaversa, farzandingizga nafaqat to‘g‘ri tarbiya berish, balki unga halol luqma yedirish ham bolaning kelajak hayotiga ta’sir ko‘rsatishi isbotlangan haqiqat.
Inson tabiati g‘alati. Tarbiya, to‘g‘rilik, halollik, rostgo‘ylik haqida qancha ko‘p va xo‘b eshitib, o‘z ko‘zi bilan ko‘rmasin, baribir boshi devorga urilmaguncha o‘zining bilganidan qolmaydi.
“Menga nima” qabilida yashayveradi. Ehtimol, uning eng katta fojiasi ham mana shundadir. Ammo ne bo‘lganda ham, o‘sha bozorda, ko‘chada, hayot chorrahalarida doim to‘qnash kelayotganimiz shoir aytganidek, uchinchi odamlarga insof bersin.
Yormamat RUSTAMOV
“Zarafshon” gazetasining 2023 yil 23 iyul sonidan
Инсоният цивилизацияси тарихида айрим даврлар борки, улар фақат муайян халқ ёки минтақанинг эмас, балки бутун жаҳон тараққиётининг йўналишини белгилаб берган. Ислом цивилизациясининг IX–XV асрлардаги юксалиш даври ана шундай тарихий босқичлардан бири ҳисобланади. Бу даврда илм-фаннинг турли соҳалари бир-биридан ажралмаган ҳолда. ўзаро уйғунликда ривожланди. Математика астрономия билан, тиббиёт фалсафа билан, география математика билан, тилшунослик тарих билан, диний илмлар эса мантиқ ва тафаккур маданияти билан мулоқот қилган. Бугун фанлараро тадқиқот, рақамли гуманитаристика, сунъий интеллект ва комплекс илмий ёндашувлар жаҳон илм-фанининг энг муҳим йўналишларига айланган бир пайтда, ўша тарихий тажриба янада қизиқарли аҳамият касб этмоқда.
Мазкур уйғунлик тасодифий эмас эди. У Қуръони каримда илмга берилган юксак қадр, тафаккурга даъват, инсонни борлиқни англашга чорловчи ғоялар билан мустаҳкамланган илмий дунёқараш маҳсули эди. Шу сабабли ўша давр олимларини бугунги замонавий тушунчалардаги қатъий «мутахассисликлар» доирасига жойлаштириш қийин.
Форобий фалсафа, мантиқ, сиёсат, ахлоқ ва мусиқа назарияси билан шуғулланган. Хоразмий математика ва астрономия соҳаларида ишлаган. Беруний астрономия, география, геодезия, минералогия, тарих ва этнографияга оид асарлар яратган. Ибн Сино тиббиёт билан бир қаторда фалсафа, мантиқ ва табиий фанлар ҳақида ҳам кенг тадқиқотлар олиб борган. Улуғбек эса давлат бошқаруви, таълим ва астрономик тадқиқотларни бирлаштирган илмий муҳитни шакллантирган. Бу мисолларнинг умумий жиҳати шундаки, билим соҳалари ўртасидаги чегаралар қатъий бўлмаган.
Бугун «интердисциплинар тадқиқот» деб аталадиган ёндашувнинг айрим тамойиллари айнан ана шу интеллектуал анъаналар билан ҳамоҳанг.
Шунингдек, ислом цивилизациясининг интеллектуал меросини фақат табиий ва аниқ фанлар билан чеклаш ҳам тўғри эмас. Чунки диний илмлар соҳасида ҳам манбаларни йиғиш, текшириш, таснифлаш ва баҳолашга қаратилган мураккаб илмий анъаналар шаклланган.
Имом Бухорийнинг ҳадис илмидаги мероси бунга яққол мисол бўла олади. Ҳадисларни саралашда ровийлар ҳақидаги маълумотлар, ривоят занжири ва бошқа мезонлар ўрганилган. Имом Мотуридий эса ақидавий масалаларни ақл ва нақл уйғунлиги асосида таҳлил қилган. Унинг мероси ислом интеллектуал анъанасида ақлий далиллаш ва диний билим ўртасидаги муносабат масаласида муҳим ўрин тутади.
Шу жиҳатдан Ислом цивилизацияси тарихини фақат диний ёки фақат илмий тарих сифатида эмас, кенг интеллектуал жараён сифатида кўриш мумкин.
Ўзбекистонда илгари сурилаётган Учинчи Ренессанс ғояси тарихий илмий меросни замонавий тараққиёт эҳтиёжлари билан боғлашга қаратилган.
Бу ёндашувнинг марказида илм-фан, таълим, инновация, маданият ва маънавиятни ўзаро боғлиқ тизим сифатида ривожлантириш ғояси туради.
Президент Шавкат Мирзиёев ташаббуси билан барпо этилган Ўзбекистондаги Ислом цивилизацияси маркази ҳам ана шу концепциянинг муҳим амалий ифодаларидан биридир.
Марказнинг вазифаси фақат тарихий экспонатларни намойиш қилиш билан чекланмайди.
Унинг концепциясида ислом цивилизациясининг илм-фан, таълим, фалсафа, санъат, меъморчилик ва инсонпарварлик соҳаларидаги меросини комплекс равишда ўрганиш ва намойиш этиш ғояси мужассам.
Нафақат музей, балки интеллектуал платформа
Марказни анъанавий музей тушунчаси доирасидагина баҳолаш унинг концепциясини тўлиқ ифодаламайди. Замонавий музей фақат экспонат сақлайдиган жой эмас. У тадқиқот, таълим, рақамлаштириш ва халқаро илмий мулоқот марказига айланиши мумкин. Ўзбекистондаги ислом цивилизацияси маркази концепциясида ҳам ана шу ёндашув муҳим ўрин тутади.
Қадимий қўлёзма — шунчаки тарихий буюм эмас. У тил, тарих, матншунослик, кодикология, санъат, материалшунослик ва рақамли технологиялар нуқтаи назаридан тадқиқ қилиниши мумкин бўлган мураккаб манба. Археологик меросни ўрганишда эса геоинформацион тизимлар, рақамли моделлаштириш, 3D технологиялар ва бошқа замонавий усуллардан фойдаланиш имкониятлари кенгаймоқда. Шундай қилиб, маданий меросни ўрганишнинг ўзи фанлараро жараёнга айланмоқда.
Ўтмишни сунъий интеллект билан боғлаш
Технологиялар маданий меросни ўрганиш усулларини ҳам ўзгартирмоқда.
Қўлёзмаларни юқори сифатда рақамлаштириш, матнларни электрон базаларга киритиш, сунъий интеллект ёрдамида матнларни таҳлил қилиш, 3D моделлар яратиш ва виртуал муҳитларда тарихий объектларни қайта тиклаш имкониятлари илмий тадқиқотлар учун янги йўналишларни очмоқда.
Бу ерда муҳим нуқта бор. Технология тарихнинг ўрнини босмайди — у тарихни янги авлод учун тушунарли ва тадқиқот учун янада очиқ қилади.
Ўзбекистондаги Ислом цивилизацияси марказининг концепцияси ҳам ўтмишдаги илмий меросни замонавий технологиялар билан боғлашга қаратилган.
Бу ёндашув тарихий билимни архив ва китоблар доирасидан чиқариб, халқаро тадқиқотчилар, талабалар ва кенг жамоатчилик учун очиқ интеллектуал ресурсга айлантириш имконини беради.
«Маърифат билан жаҳолатга қарши»
Ислом цивилизациясининг илмий меросини ўрганишнинг яна бир аҳамияти бор.
Глобал ахборот маконида дин, тарих ва маданият ҳақида турли хил, баъзан бир-бирига зид тасаввурлар юзага келганда тарихий меросни илмий асосда тушунтириш нафақат маданий, балки маърифий аҳамиятга ҳам эга.
Ислом цивилизацияси тарихини фақат диний маросимлар ёки сиёсий воқеалар орқали эмас, балки математика, тиббиёт, астрономия, фалсафа, география, меъморчилик ва бошқа соҳалардаги ютуқлар билан бирга ўрганиш унинг мураккаб ва кўп қиррали табиатини яхшироқ англаш имконини беради.
Шу маънода маърифат тарихий билимни замонавий ахборот муҳитидаги нотўғри талқинларга қарши муҳим воситага айлантириши мумкин.
Ўзбекистоннинг янги халқаро илмий платформаси
Ислом цивилизацияси бир мамлакат ёки бир халқнинг мероси эмас. У Марказий Осиё, Яқин Шарқ, Шимолий Африка, Жанубий Осиё ва бошқа ҳудудларни қамраб олган кенг тарихий ва интеллектуал маконни ифодалайди. Шу сабабли бу меросни ўрганиш ҳам халқаро ҳамкорликни талаб қилади.
Ўзбекистондаги Ислом цивилизацияси маркази олдидаги муҳим вазифалардан бири ҳам турли мамлакатларнинг олимлари, университетлари, музейлари ва илмий-тадқиқот марказлари ўртасида мулоқотни кучайтиришдан иборат.
Бу Ўзбекистоннинг ўз тарихий меросини дунёга танитиш билан бирга, мамлакатни глобал гуманитар тадқиқотларнинг фаол иштирокчиси сифатида намоён этишига хизмат қилиши мумкин.
Учинчи Ренессанснинг асосий кучи
Учинчи Ренессанс ҳақида гап кетганда, масала фақат янги бинолар қуриш ёки янги муассасалар ташкил этишдан иборат эмас. Асосий савол бошқа: Ўзбекистон ўзининг бой илмий меросини замонавий билим ва инновацияларга қандай айлантира олади? Бу саволнинг жавоби илм-фан, таълим, технология, маданият ва инсон капиталининг бир нуқтада бирлашишини талаб қилади.
Ўзбекистондаги Ислом цивилизацияси марказининг аҳамияти ҳам шу нуқтада намоён бўлади. У тарихий меросни сақлаш билан бирга, уни тадқиқ қилиш, рақамлаштириш, халқаро илмий мулоқотга олиб чиқиш ва янги авлодга етказиш учун платформага айланиши кўзда тутилмоқда.
Шу маънода Марказни ўтмишга бағишланган иншоот эмас, келажакка йўналтирилган интеллектуал инвестиция сифатида баҳолаш мумкин.
Чунки цивилизациянинг ҳақиқий қиймати фақат унинг ўтмишда яратган мероси билан эмас, балки бу мерос янги авлод учун қандай янги билим ва ғояларга айланиши билан ҳам ўлчанади.
Хоразмийнинг ҳисоблаш усулларидан бугунги алгоритмларгача, Берунийнинг комплекс тадқиқотларидан замонавий фанлараро лойиҳаларгача, Улуғбек расадхонасидан рақамли астрономиягача бўлган йўл бир ҳақиқатни кўрсатади: илм тараққиёти чегаралар эмас, мулоқот ва ҳамкорлик орқали тезлашади.
Эҳтимол, Учинчи Ренессанснинг энг муҳим вазифаси ҳам ана шунда — аждодлар яратган билимларни шунчаки эслаш эмас, балки улардан янги билимлар яратиш учун фойдаланиш. Ўзбекистондаги Ислом цивилизацияси маркази эса ана шу ғоя атрофида шаклланаётган янги интеллектуал муҳитнинг муҳим платформаларидан биридир.
Муаллиф: Абулфайз Сайидасқаров, iccu.uz
Ўзбекистон мусулмонлари идораси Матбуот хизмати