Inson yaralibdiki yer yuzida tinch-totuv va farovon yashashga urinadi. O’z uyida xotirjam, emin-erkin yashab, umr kechirishni orzu qiladi. Buning uchun barcha imkoniyatlarini safarbar etadi. Ammo yengil hayot kechirishni, osonlik bilan boylik orttirishni istaganlar ham oramizda kam emas. Albatta, bularning asosiy sababi ota-onalar ish-ish deb yuraverib, farzandlarining tarbiyasiga bee’tibor bo’lib qolmoqda. Natijada yoshlar turli internet saytlari orqali to’g’ri, noto’g’ri narsalarni o’rganib, hayotga tatbiq etishga harakat qilmoqda. Farzandlarimiz Alloh taolo tomonidan bizga berilgan eng ulkan ne’matlardan va omonatlardan biri hisoblanadi, uni qadriga yetib, omonat Egasiga kun kelib go’zal holda topshirishimiz va ular haqida hisob berishimiz muqarrar ekanini anglab yetishimiz kerak.
Hadisi sharifda shunday deyiladi. Abu Hurayra roziyallohu anhudan rivoyat qilinadi. Rasululloh sollallohu alayhi va sallam aytdilar: “Odam bolasi vafot etsa, uning barcha amali kesiladi. Magar, uch narsadan yaxshilik, savob borishi bardavom bo’ladi:
Sadaqai joriya (yo’l, ko’prik qurish va shu kabi uzoq yillar insonlarga foydasi tegadigan amal);
U ila manfaat olinadigan ilm (kitoblar yozib qoldirish, shogirdlar chiqarish va shu kabilar);
Haqqiga duo qiluvchi solih farzand qoldirish (inson vafot etib, ortida Alloh taoloni taniydigan farzand qoldirsa, uning duosi va yaxshi amallaridan ota-onaga savob borib turadi).
Agar har bir inson farzandining dinni to’g’ri anglashiga ko’maklashsa, savobli amallar va gunohga olib boruvchi ishlarning orasini farqlashni, barcha qilingan ishlar uchun dunyoning o’zida ham, oxiratda ham javob berishimiz kerak ekanini chuqur anglatsa, albatta, yoshlar biror jinoyat qilishdan avval uning oqibatini o’ylaydi hamda u ishidan qaytadi.
Zero, ertangi kelajagimiz yoshlarimiz qo’lida, ularning tarbiyasi esa bevosita bizning qaratayotgan e’tiborimiz va berayotgan bilimimizga bog’liqdir.
Muhammad Yunus Muhammad Muso o’g’li,
Mir Arab Oliy madrasa xodimi.
Бу оят тақводорларга ваъда қилинган жаннатни сифатлаб бериш маъносида бўлиши мумкин. Оят “тақводорларга ваъда қилинган жаннат кофирларга ваъда қилинган дўзахга ўхшаш бўладими?” деган маънода бўлиши ҳам мумкин. Яъни жаннат билан дўзах бирбирига ўхшаш эмас.
Аллоҳ таоло бошқа бир оятда жаннат ҳақида бундай марҳамат қилади: “Тақводорларга ваъда қилинган жаннатнинг мисоли: ичида айнимаган сувли анҳорлари, таъми ўзгармаган сутли анҳорлари, ичувчилар учун лаззатбахш хамрли анҳорлари, мусаффо асалли анҳорлари бор. Улар учун унда барча мевалар ва Раббиларидан мағфират бордир. Улар дўзахда мангу қоладиган, ўта қайноқ сув билан суғорилиб, ичаклари титилиб кетадиган кимса (кофирлар)га ўхшармиди?” (Муҳаммад сураси, 15-оят).
Аллоҳ таоло бу оятда бундай демоқда: “Сифати шундай доимий неъматлар ичра бўлган кишилар мудом азобланадиган, сифатлари ана ундай бўлган кимсалар каби бўлурми?” Яъни жаннатийлар дўзахийлар каби бўлмайди. Шундан олдин келган оят ҳам ушбу оятга қиёс қилинади.
“Унинг остидан анҳорлар оқади, мевалари доимийдир”. Яъни жаннатнинг мевалари доимий бўлиб, асло тугаб қолмайди. Улар дунё мевалари ва унинг неъматларига ўхшамайди. Дунё меваларининг ҳар қандай тури вақти билан тугаб қолади. Шунинг учун ҳам Аллоҳ таоло охират жаннатининг мевалари ва ундаги жамики неъматлар узлуксиз, доимий эканини ҳамда кофирларга охиратнинг азоби ҳам бардавом эканини хабар қилди.
“Ва соялари…” Аллоҳ таоло жаннатнинг сояси ҳам узлуксиз экани, унда ботиши билан сояси ҳам йўқоладиган қуёш бўлмаслигини баён этиб, ундаги барча неъматларнинг давомийлиги ва манфаатли бўлишини билдирди. Сояда манфаат бор, лекин зарар йўқ, қуёшда эса фойда билан бирга зарар ҳам бордир. Худди шундай, дунё ҳаётида барча нарсаларда фойдали тарафлари билан бирга зарарли жиҳатлар ҳам бўлади. У неъматлар келиши вақти билан тўхтаб, завол топади. Аллоҳ таоло охиратдаги соя, жаннатдаги барча неъматлар зарарсиз, узлуксиз, боқий бўлишини ва улар дунёдаги сояга ва неъматларга ўхшамаслигини хабар қилди.
“Шу тақво қилганларнинг оқибатидир. Кофирларнинг оқибати эса дўзахдир”. Яъни кофирларнинг жазоси дўзахдир. Бу оят нинг зоҳирини эътиборга оладиган бўлсак, гўзал оқибат ширкдан сақланганларга бўлиши айтилди. Чунки Аллоҳ таоло кофирларнинг оқибати дўзах эканини зикр қилди. Яъни улар нинг оқибати, жазоси дўзахдир. Жаннат эса ширкдан сақланганларнинг мукофотидир.
“Кофирларнинг оқибати эса дўзахдир”. Яъни кофирларнинг жазоси дўзахдир. Ёки ушбу иборанинг маъноси: “Тақво қилганлар нинг оқибати жаннатдир, кофирларнинг оқибати эса дўзахдир”.
Муфассирлардан баъзилари Аллоҳ таолонинг “Бу тақво қилганларнинг оқибатидир” оятининг маъносини бундай баён қилади: “Уларнинг амаллари, яхшиликларининг оқибати жаннатдир. Аллоҳ таолонинг ягоналигига куфр келтирган кимсалар амалларининг оқибати эса дўзахдир”.
Имом Абу Мансур МОТУРИДИЙнинг “Таъвилотул Қуръон” асаридан
Абдулатиф АЛЛОҚУЛОВ таржима қилди.
“Ҳидоят” журналининг 2025 йил 9-сонидан
http://hidoyatuz.taplink.ws