Сайт тест ҳолатида ишламоқда!
30 Август, 2026   |   17 Рабиъул аввал, 1448

Тошкент шаҳри
Бомдод
04:24
Қуёш
05:47
Пешин
12:24
Аср
17:04
Шом
19:04
Хуфтон
20:23
Bismillah
30 Август, 2026, 17 Рабиъул аввал, 1448

Yoshlar o’rtasidagi jinoyatlarning sababi

30.11.2021   2944   2 min.
Yoshlar o’rtasidagi jinoyatlarning sababi

Inson yaralibdiki yer yuzida tinch-totuv va farovon yashashga urinadi. O’z uyida xotirjam, emin-erkin yashab, umr kechirishni orzu qiladi. Buning uchun barcha imkoniyatlarini safarbar etadi. Ammo yengil hayot kechirishni, osonlik bilan boylik orttirishni istaganlar ham oramizda kam emas. Albatta, bularning asosiy sababi ota-onalar ish-ish deb yuraverib, farzandlarining tarbiyasiga bee’tibor bo’lib qolmoqda. Natijada yoshlar turli internet saytlari orqali to’g’ri, noto’g’ri narsalarni o’rganib, hayotga tatbiq etishga harakat qilmoqda. Farzandlarimiz Alloh taolo tomonidan bizga berilgan eng ulkan ne’matlardan va omonatlardan biri hisoblanadi, uni qadriga yetib, omonat Egasiga kun kelib go’zal holda topshirishimiz va ular haqida hisob berishimiz muqarrar ekanini anglab yetishimiz kerak.

Hadisi sharifda shunday deyiladi. Abu Hurayra roziyallohu anhudan rivoyat qilinadi. Rasululloh sollallohu alayhi va sallam aytdilar: “Odam bolasi vafot etsa, uning barcha amali kesiladi. Magar, uch narsadan yaxshilik, savob borishi bardavom bo’ladi:

Sadaqai joriya (yo’l, ko’prik qurish va shu kabi uzoq yillar insonlarga foydasi tegadigan amal);

 U ila manfaat olinadigan ilm (kitoblar yozib qoldirish, shogirdlar chiqarish va shu kabilar);

 Haqqiga duo qiluvchi solih farzand qoldirish (inson vafot etib, ortida Alloh taoloni taniydigan farzand qoldirsa, uning duosi va yaxshi amallaridan ota-onaga savob borib turadi).

Agar har bir inson farzandining dinni to’g’ri anglashiga ko’maklashsa, savobli amallar va gunohga olib boruvchi ishlarning orasini farqlashni, barcha qilingan ishlar uchun dunyoning o’zida ham, oxiratda ham javob berishimiz kerak ekanini chuqur anglatsa, albatta, yoshlar biror jinoyat qilishdan avval uning oqibatini o’ylaydi hamda u ishidan qaytadi.

Zero, ertangi kelajagimiz yoshlarimiz qo’lida, ularning tarbiyasi esa bevosita bizning qaratayotgan e’tiborimiz va berayotgan bilimimizga bog’liqdir.

 

Muhammad Yunus Muhammad Muso o’g’li,

Mir Arab Oliy madrasa xodimi.

 

МАҚОЛА
Бошқа мақолалар
Янгиликлар

«Асрларни бирлаштирувчи мерос»: медиафорумда Қуръон, қўлёзмалар ва сунъий интеллектга оид лойиҳалар тақдим этилади

26.08.2026   22224   2 min.
«Асрларни бирлаштирувчи мерос»: медиафорумда Қуръон, қўлёзмалар ва сунъий интеллектга оид лойиҳалар тақдим этилади

 «Ислом цивилизацияси: янги нигоҳ — янги кашфиётлар» Халқаро медиафорумининг учинчи ялпи сессияси 26 август куни «Асрларни бирлаштирувчи мерос. Ислом цивилизациясининг маънавий мазмун-моҳияти» мавзусида бўлиб ўтмоқда. Сессияда Қуръон мероси, қадимий қўлёзмалар, хаттотлик, ҳужжатли кино ҳамда тарихий манбаларни ўрганишда сунъий интеллектдан фойдаланиш масалалари ўрин олган, хабар бермоқда iccu.uz.

Асосий лойиҳалардан бири — «114 Қуръон: ислом олами хаттотлигининг 114 дурдонаси» бўлади. Уни Mueller & Schindler нашриёт уйи вице-президенти Александр Вильгельм тақдим этди. Шунингдек, сессияда «Катта Лангар Қуръони: ҳақиқат ва афсоналар» халқаро лойиҳаси тақдимоти бўлиб ўтди. Уни Ислом цивилизацияси маркази илмий котиби Рустам Жабборов тақдим қилди.

Санкт-Петербург ҳужжатли фильмлар студияси бош директори Алексей Тельнов «Ягона тарихий мерос саҳифалари» лойиҳаси доирасида яратилган «Масжид» фильмининг трейлерини намойиш этди. Исломшунос ва маданият арбоби Кетлин Гёбель иштирокчиларни «Аллоҳнинг 99 исми: Унинг гўзал исмлари орқали Яратганни англаш» ноширлик лойиҳаси билан таништирди.

Алоҳида блок янги технологияларга бағишланади. Сбербанк Истиқболли технологияларни ривожлантириш бошқармаси ижрочи директори Владимир Кох ҳамда Ислом цивилизацияси маркази профессори, бош илмий ходими Зоҳидулло Мунавваров «Сунъий интеллект — қадимий қўлёзмаларни ўқишнинг рақамли калити» лойиҳасини тақдим этади. Дастурдан, шунингдек, «Пайғамбарнинг фазилатлари» китоби ва «Ўзбекистон тарих харитасида: империялар, цивилизациялар, даврлар» лойиҳаси ҳам ўрин олган.

Халқаро мунозара «Жаҳолатдан маърифат сари: стереотиплар ва исломофобияни бартараф этишда медианинг ўрни» мавзусида ўтказилади. Унда Ислом ҳамкорлик ташкилоти, шунингдек, Жазоир, Уммон, Покистон, Саудия Арабистони, Ироқ, Мали ва Ўзбекистоннинг давлат ва халқаро оммавий ахборот воситалари вакиллари иштирок этади.

Бундан ташқари, Ўзбекистон Журналистлар уюшмаси раиси Шуҳрат Ориф «Журналистикада тарих ва сунъий интеллект: меросни онлайн маконда қандай сақлаш мумкин?» лойиҳасини, Ислом цивилизацияси маркази медиа бўлими раҳбари Ўктам Усманов эса «Ўзбекистонни дунёга машҳур қилган олимлар» китобини тақдим этади. Сессия «Дунё Қуръони: хаттотлик анъаналаридан — келажак мероси сари» тақдимоти билан якунланади. Ислом цивилизацияси маркази ҳузуридаги Хаттотлик мактаби директори Ҳабибулло Солиҳ турли мамлакатлар ва ислом хаттотлик мактаблари анъаналарини бирлаштирувчи ноёб Қуръонни яратиш бўйича хаттотлар ўртасидаги Жаҳон танловини эълон қилади.
 
Форумнинг асосий майдони Ўзбекистондаги Ислом цивилизацияси маркази бўлади. Унда деярли 50 мамлакатдан медиа ва экспертлар ҳамжамиятининг 300 нафар вакили — медиакомпаниялар, ахборот агентликлари ва телеканаллар раҳбарлари, журналистлар, продюсерлар, олимлар ҳамда креатив индустрия мутахассислари иштирок этади.

Ўзбекистон мусулмонлари идораси Матбуот хизмати

Ўзбекистон янгиликлари